Tržišna inspekcija ne rešava sporove potrošača

Među potrošačima postoji velika zabuna o ovlašćenjima i postupanju Tržišne inspekcije, jer mnogi ne znaju da je u skladu sa evropskom praksom ukinuta uloga tržišnog inspektora u rešavanju potrošačkih sporova.

Po Zakonu o zaštiti potrošača, nadležnosti ove inspekcije su promenjene i sada su čak i brojnije nego u ranijim propisima. Kako navode na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, tržišna inspekcija postupa u situaciji kada trgovac na primer ne odgovori na reklamaciju potrošača u zakonskom roku od osam dana. Za takvo postupanje trgovca zakon propisuje novčanu kaznu.

Inspekcije nemaju pravo da odlučuju o sadržini odgovora – ovo je pitanje poslovne politike, posredovanja sa potrošačem ili udruženjem za zaštitu potrošača ili zvaničnog sudskog postupka. To znači da nadležni inspektor može da naloži trgovcu da odgovori, ali ne može da mu naloži šta da odgovori, odnosno da uvaži reklamaciju. Dalje, inspekcija ima nadležnost kada se zloupotrebljava izraz garancija, kada trgovac nepošteno posluje, šalje pošiljke koje potrošač nije naručio ili prodaje, služi i poklanja maloletniku duvanske, alkoholne proizvode i pivo i pirotehniku.

Najveći broj pritužbi potrošača odnosi se na nesaobraznost robe ili usluge, ali tu su i drugi problemi na koje se potrošači žale. Najvažnije je da potrošači imaju u vidu da je njihov odnos sa trgovcima ugovorni odnos građanskog prava i nema mesta postupanju Tržišne inspekcije kao organa državne uprave, navode iz resornog ministarstva. Ukoliko potrošač, prvo u direktnom kontaktu sa trgovcem, pa kasnije obraćajući se udruženjima za zaštitu potrošača, ne uspe da reši problem, odnosno ne ostvari svoja prava, predstoji mu sudska zaštita. Za sporove vrednosti do 500.000 dinara ne plaća se sudska taksa za tužbu.