Kanađani se obavezuju da igraju za reprezentaciju

Kanada je silno motivisana da se posle duže od dve decenije vrati na olimpijsku košarkašku scenu, a put do nje ide preko Svetskog prvenstva u Japanu, Indoneziji i na Filipinima (25. avgust-10. septembar). Da bi povećao šanse svoje reprezentacije, kanadski savez je prošlog leta napravio sporazum sa 14 vrhunskih igrača koji su se obavezali da će biti na raspolaganju nacionalnom timu tri godine – zaključno sa Olimpijskim igrama u Parizu 2024.

– Ako se obavežeš, onda si unutra… A ako se ne obavežeš, moraćeš da se nadaš da je ostalo mesto (za tebe)… – izjavio je prošle godine Nik Nurs, koga je pre dva meseca na mestu selektora Kanade nasledio Đordi Fernandez.

Svakog leta jedna od nezaobilaznih košarkaških tema širom sveta glasi: ko je spreman da igra za reprezentaciju, a ko nije. O tome često diskutuju i oni koji nemaju pojma o tome, pogotovo u vreme kad društvene mreže daju šansu svakome da se meša u svašta. Svi bi da znaju sve o privatnom životu igrača, ali ih ne zanimaju privatni razlozi zbog kojih neko nije spreman, ili nije u stanju da se odazove selektoru…

Kanađani su pokušali to da reše na svoj način koji verovatno nije idealan, ali ipak daje neku garanciju selektoru da može da se osloni na veću grupu igrača. Tako će Fernandez na predstojećem „mundobasketu” moći da računa na devet od 14 košarkaša koji su se lane obavezali da će biti na raspolaganju reprezentaciji.

Među tih devet su i sedmorica iz NBA klubova – Šaj Gildžus-Aleksander (Oklahoma), Lugenc Dort (Oklahoma), R. Dž. Baret (Njujork), Dilon Bruks (Hjuston), Nikel Aleksander-Voker (Minesota), Keli Olinjik (Juta) i Dvajt Pauel (Dalas) – kao i Zak Idej (Perdju) i Melvin Edžim (Unikaha).

Oni koji ne putuju na šampionat, otpali su uglavnom zbog povreda ili nedovoljne spremnosti, kao što je slučaj sa saigračem Nikole Jokića u Denveru, Džamalom Marijem. Zato neće biti ni Korija Džozefa (Golden Stejt), Kema Birča (San Antonio) i Ošeja Briseta (Boston), dok jedna od najvećih zvezda kanadske košarke, Endru Vigins (Golden Stejt), nije ni bio na pomenutom spisku od 14 košarkaša. Iz KS Kanade su još ranije rekli da to što Vigins nije u ovom programu, nazvanom „Letnje jezgro” (summer core), ne znači da su mu zatvorena vrata nacionalnog tima.

– Definitivno postoji kultura koju počinjemo da stvaramo i mislim da je to razlog za posvećenost, da isti momci uvek iznova igraju zajedno – rekao je vođa kanadske reprezentacije Gildžus-Aleksander, četvrti strelac NBA u prethodnoj sezoni (prosek 31,4 poen) i član prve petorke lige, uz Džoela Embida, Luku Dončića, Janisa Adetokunba i Džejsona Tejtuma.

Španski stručnjak na klupi Kanade Đordi Fernandez (pomoćni trener Sakramenta) takođe smatra da će ovaj program doprineti usponu kanadske reprezentacije koja je svoju jedinu medalju na dva najveća takmičenja (Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo) osvojila na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936, kada je u finalu izgubila od SAD. Košarka je tada debitovala na olimpijskoj pozornici. Kanađani su poslednji put učestvovali na olimpijskim igrama pre 23 godine, u Sidneju (sedmo mesto), kada su u grupi savladali našu reprezentaciju (83:75, Stiv Neš najbolji u svom timu po poenima, asistencijama i skokovima).

– Najbolje strane reprezentacije igraju zajedno i zato unutar njih postoji snažna povezanost. Mi samo želimo da startujemo sa iste osnove – istakao je Fernandez čiji tim je proteklog vikenda, u Granadi, savladao svetskog prvaka Španiju sa 85:80 (Gildžus-Aleksander 22 poena, Pauel 18).

Kanađani su u pripremnim utakmicama pokazali svoje i vrline i mane, pa su tako, pored Španije uspeli da savladaju i Nemačku na njenom terenu (113:112 posle produžetka, Baret 31 poen), ali i da izgube od Dominikane (94:88) koja bi sa svojom NBA zvezdom Karl-Entonijem Taunsom mogla neprijatno da iznenadi neke na papiru jače selekcije.

Kanada će na predstojećem šampionatu sveta igrati u Džakarti (Indoneziji) u H grupi, sa Francuskom, Libanom i Letonijom. Kao i Srbiji, cilj joj je da se plasira na Olimpijske igre u Parizu 2024, a za to će joj najverovatnije biti dovoljno polufinale.

Na „mundobasketu” će biti podeljeno sedam olimpijskih viza, po sledećem principu: po dve najbolje ekipe iz Evrope i Amerike (oba američka kontinenta), po jedna iz Azije, Afrike i Okeanije. U slučaju da, recimo, prva četiri mesta na prvenstvu zauzmu SAD, Kanada, Argentina (tri selekcije iz Amerike) i Francuska, onda bi srpskom timu bilo dovoljno i peto mesto za put u Pariz. Zato je pravilnije reći da je Srbiji cilj da završi među dve najbolje evropske reprezentacije, a Kanadi da bude među dve najbolje američke.

Pre četiri godine, u Kini, na Olimpijske igre u Tokiju kvalifikovale su se sledeći nacionalni timovi: Španija (zlatna medalja), Argentina (srebro), Francuska (bronza), Australija (četvrto mesto, najbolja ekipa iz Okeanije), SAD (sedmo, druga najbolja sa američkog kontinenta), Nigerija (17, najbolja afrička) i Iran (23, najbolja azijska).