I trovanje vodom je moguće

Tridesetpetogodišnja Ešli Samers preminula je nedavno u SAD zbog prevelike količine unete vode u organizam, preneo je „Dejli mejl”. Poslednjeg dana odmora osetila je vrtoglavicu i glavobolju, simptome dehidracije, ali nikakva količina vode nije mogla da utoli njenu žeđ. Zato je popila četiri boce vode od 500 mililitara, posle čega joj je pozlilo. Lekari u bolnici su dijagnostikovali intoksikaciju vodom, koju prati i hiponatremija, a koja se razvija kao rezultat previše vode u telu, a nedovoljno natrijuma. Ovo stanje se javlja kada neko popije preveliku količinu vode u kratkom vremenskom intervalu, jer prevazilazi sposobnost složenih sistema organa tela, pre svega bubrega, da regulišu ravnotežu tečnosti.

Lekari objašnjavaju da je reč o slučaju koji se izuzetno retko javlja, kao i da nikako ne treba da znači da zbog ovoga ljudi prestanu da konzumiraju tečnost.

Kako ističe profesor dr Sanja Mazić, šef Katedre za medicinsku fiziologiju i Katedre za sportsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, količina vode u organizmu varira u odnosu na uzrast, pol, zdravstveno stanje osobe, intenzitet bavljenja fizičkom aktivnošću i naravno uslova sredine ‒ spoljne temperature, vlažnosti i brzine strujanja vazduha.

‒ Voda je sastavni deo našeg organizma i svima nam je poznato da neunošenje vode dovodi do smrti. Ipak, i preveliko unošenje u kratkom vremenskom periodu nosi svoje rizike. Muškarci imaju oko 60 odsto vode u organizmu, a žene oko 55. To znači da muška osoba od 70 kilograma ima oko 42 litara vode. Količina vode starenjem opada, tako da osoba od 60 godina ima samo oko 45-50 procenata vode u organizmu. Kod novorođenčeta, čak 75-80 odsto telesne mase je voda. Interesantno je napomenuti da ako bi se zanemario udeo masti u telesnoj konstituciji, onda i muške i ženske osobe imaju 73 odsto vode u svom organizmu – pojašnjava dr Mazić.

Naša sagovornica kaže da zdrava, odrasla osoba, umereno fizički aktivna, u kontrolisanim uslovima spoljašnje sredine treba da unosi oko dva litra tečnosti dnevno. U slučaju velikog unosa tečnosti za kratak vremenski period, može se javiti hiperhidratacija, popularno nazvana trovanje vodom. Ovo stanje je najčešće prolazno, ali u literaturi su opisani i slučajevi fatalnog ishoda.

‒ U vodi se nalazi minimalna količina elektrolita i ona nema energetsku vrednost. Uneta voda se brzo apsorbuje u krv iz digestivnog trakta i krvotokom odlazi prema bubrezima radi izlučivanja. Procenjuje sa da je kapacitet bubrega za izlučivanje tečnosti urinom oko jedan litar na sat. Ako je priliv tečnosti veći od kapaciteta bubrega za izlučivanje, bubreg nije u mogućnosti da kompenzuje veliki priliv vode i dolazi do njenog zadržavanja u organizmu, hiperhidratacije. Obzirom na to da u vodi nema elektrolita, dolazi do razređenja svih telesnih tečnosti, tzv. hipotonijske hiperhidracije. Javlja se razblaženje tečne faze krvi i u prvom momentu zapremine vanćelijskih prostora, koje vremenom dovodi do ulaska tečnosti u ćelije i do bubrenja ćelija. Posledični poremećaj apsorpcije vode bez elektrolita je smanjenje koncentracije svih elektrolita u telesnim tečnostima, posebno opasno koncentracije natrijuma, stanja koje se naziva hiponatremija. Bubrenje ćelija može dovesti do pojave edema („otoka”) mozga i pluća koji su životno ugrožavajuća stanja u medicini – navodi dr Mazić.

Intoksikacija vodom može da nastane i kod bavljenja određenim vrstama sporta, karakteristično maratona, jer profuznim znojenjem dolazi do gubitka ne samo tečnosti već i elektrolita, pa kada se nadoknađuje tečnost unosom samo vode, može doći do poremećaja koncentracije elektrolita. Ne treba zaboraviti, dodaje dr Mazić, ni pojavu namernog unošenja vode u cilju gubitka telesne težine, naročito kod devojaka.

Prema rečima profesor dr Veroslave Stanković, dijetologa, viša temperatura, a suvlji vazduh, dovode do neprimetnog gubitka samo vode i tada je neophodno unositi ovu tečnost koja može biti i sa česme.

Ako je u letnjim mesecima povećana vlažnost tada dolazi do pojačanog znojenja koje ne podrazumeva samo gubitak vode već i elektrolita, pre svega kalijuma, a onda i natrijuma. Tada je preporučljivo da se unese oligomineralna (flaširana) voda kako bi se pored vode uneli i elektroliti.

‒ Da bi se izbeglo takozvano trovanje u toku dana bi trebalo stalno nadoknađivati tečnost, u manjim količinama, ali i u kombinaciji čiste vode i oligomineralne. Svi znamo da je voda nezamenjiva, ali za rehidrataciju može da se koristi rashlađen krastavac, limunada ili rashlađeno mleko, opet u umerenim količinama, koji smanjuju žeđ, nadoknađuju elektrolite, ali neće dovesti do hiperhidratacija. Na svaka tri sata bi trebalo uzimati po jednu šolju od 250 ml tečnosti (vode, limunade), uz to pojesti dva srednja krastavca i popiti šolju mleka, naravno sve ove preporuke se odnose na zdrave osobe. Ukoliko postoji neko hronično oboljenje obavezno se konsultovati sa dijetologom ili izabranim lekarom oko unosa tečnosti – savetuje dr Stanković.

Veliki oprez savetuje se i profesionalnim trkačima, jer je svojevremeno obavljeno istraživanje koje je pokazalo da je na Njujorškom maratonu jedan odsto od 35.000 maratonaca hospitalizovano zbog hiponatremije.