Nastava pod senkom tragedije u „Ribnikaru”

Školska godina počinje na vreme, u petak – prvog septembra. Ostalo je svega pet dana raspusta za nešto manje od 780.000 osnovaca i srednjoškolaca. Među njima je i oko 63.000 budućih đaka prvaka. Roditelji beogradskih đaka sad već shvataju da zaista neće kupovati udžbenike za decu jer u sve osnovne i srednje škole prestonice stižu besplatni, koje je obezbedio glavni grad. Školske knjige su ove godine skuplje, a nabavke udžbenika nije pošteđena većina porodica školaraca širom Srbije i zbog toga im nije pravo. Da „Svako dete ima pravo da odrasta zdravo”, od septembra će u okviru ovog projekta ministarstava prosvete, sporta i zdravlja biti povećan broj časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u 194 odeljenja 95 škola u Srbiji, od oko 1.800 koliko ih ima, najavljuje čak i predsednik Narodne skupštine na pragu nove školske godine.

Od nastavnika se očekuje da osetno unaprede vaspitni rad sa učenicima, po novim smernicama resornog Ministarstva prosvete koje su stigle svim školama da im „pomognu da uspostave kontinuitet u daljem obrazovno-vaspitnom radu, dostignu zakonom propisane ciljeve obrazovanja i vaspitanja i da se što uspešnije nose sa mogućim izazovima u novoj školskoj godini”. Ona mora biti drugačija od ove nesrećne na izmaku. Ove tragične, koju je obeležilo nepojmljivo masovno ubistvo 3. maja, kada je dete streljalo decu i zaposlene u OŠ „Vladislav Ribnikar” i ubilo devetoro đaka i čuvara. Od prvog dana nastupajuće školske godine policijski službenici obezbeđivaće sve kuće znanja, za vreme nastave i nakon časova u obe smene.

Prvog septembra prosvetni radnici neće štrajkovati, u skladu sa dogovorom reprezentativnih sindikata, iako imaju pregršt razloga za protest. Položaj zaposlenih u obrazovanju nije bolji. Ugled im je srozan. Prosečne plate u prosveti nikako da dobace do republičkog proseka. Povišice zarade su im obećane, od septembra za 5,5 odsto, a od januara za deset procenata. Svako povećanje plate dobro dođe, ali ovo nije dovoljno, ocenjuju prosvetni radnici i kažu da se osećaju kao ptičice kojima se bacaju mrvice. Zri ideja o zajedničkom protestu sindikata u dogledno vreme, ako nastupajuće jeseni ne bude plodova socijalnog dijaloga s prosvetnim vrhom.

Nastavna godina zvanično počinje redovno intoniranjem himne Republike Srbije. Prvog septembra neće biti klasične nastave. Učitelji i nastavnici razgovaraće s đacima o planu rada, započeće kreiranje strategije kojom se odnosi u školi zasnivaju na poštovanju, uvažavanju, saradnji i solidarnosti, po smernicama prosvetnog vrha. U toku prve radne sedmice, od 4. do 8. septembra, u školama će se organizovati tematska nastava, sa radionicama i aktivnostima usmerenim ka negovanju empatije, međusobnog poštovanja, tolerancije. Neke od predloženih tema za tematske dane su na primer: „Šta mogu da učinim za tebe?”, „Bogatstvo različitosti”, „Magična moć reči”, „Dani demokratske kulture”, „Moja škola je moj drugi dom – pravila ponašanja”, „U tuđim cipelama”...

– Verujem da u cipelama ministarke i njenih saradnika sve izgleda mnogo lepše nego u cipelama nas iz učionica u koje bi mogli da se stave. Nas naše cipele u svakom smislu žuljaju i to već jako dugo i bolno. Ili odaberimo temu „Dani demokratske kulture”, a za primer uzmimo skupštinske sednice. Ne znam da li da se dičim što u svojoj učionici nisam imala takve epizode beščašća, primitivizma i nasilne komunikacije. Beskrajno je zanimljiva i tema „Šta mogu da učinim za tebe?”. Međutim, da li je ijedan ministar prosvete ikada radio za učenike, njihove porodice i zaposlene u školama ono što zaista može da učini. Kao društvo smo proterali empatiju, solidarnost, toleranciju, prihvatanje različitosti, uvažavanje prava na različito mišljenje i u tom miljeu škola sada treba, da valjda u prve dve nedelje, ili u predstojećoj školskoj godini sve to vrati. To tako ne biva – objašnjava Vesna Vojvodić Mitrović, portparol Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost”.

Kao profesor srpskog jezika i književnosti ona pita da li je iko promislio kako će da izgleda primena smernica u praksi i naglašava da se potpuno prenebregava činjenica da je nastavnicima neophodno rasterećenje od birokratije.

– Ako smo iole iskreni, posle užasnih majskih tragedija, kao društvo nismo iz toga izašli iskusniji, pametniji, razboritiji i spremniji da dočekamo ne samo školsku godinu nego i budućnost. Od mnogih predloga, ideja, mera, krajnje dobronamernih i argumentovanih primedbi ništa nije realizovano. Date su nam smernice u kojima piše da su direktor, nastavnici, stručni saradnici i roditelji odgovorni za ostvarivanje ciljeva kojima se obezbeđuju bezbedno i podsticajno okruženje za učenje i razvoj svih članova školske zajednice. A nisu odgovorni iz ministarstva ni za šta, nisu ni učenici iako ih imamo i punoletnih – napominje Vesna Vojvodić Mitrović.

Smernice su niz opštih mesta, a razvijanje pravih ljudskih vrednosti je stalni zadatak svih nastavnika i jedan od osnovnih ciljeva obrazovanja, konstatuje Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

– Dve nedelje pre prvog septembra dobili smo smernice, a na kraju nećemo imati ništa osim prebacivanja odgovornosti. Predstavnici ministarstva će pričati kako je urađeno mnogo, mi iz prakse da to ne može da se primeni, a suštinski se ništa neće promeniti. Redovna nastava je iznenada prekinuta dve nedelje pre kraja prošle školske godine, i na startu nove ćemo opet izgubiti dve sedmice od redovnog plana, a gimnazijalci imaju i 17-18 predmeta u rasporedu. Kao dobro moram da izdvojim to što je sada nastavnicima napomenuto da treba da menjaju planove u skladu sa rezultatima inicijalnih testiranja, da mogu da odstupe od prvobitnog plana i prilagode rad svakom odeljenju i učeniku posebno, jer to je smisao procene stečenih znanja a ne ocenjivanje – ističe Markov.

Ne očekuje krupne promene koje bi mogle da obeleže predstojeću školsku godinu. Državna matura, kaže, ne samo što je ponovo odložena, za jun 2026. godine, nego mu se čini da se od nje prećutno odustalo. S nestrpljenjem iščekuje objavljivanje rezultata poslednjeg ciklusa PISA testiranja, sprovedenog prošle godine. Relevantni podaci koji će, najzad, otkriti kakve su rupe u znanju ostavile godine školovanja pod maskama u doba epidemije virusa korona ali i kakvi su efekti reforme srpskog obrazovanja i koliko je ona doprinela kvalitetnijem znanju biće objavljeni u decembru.

Policijski službenici obezbeđivaće sve škole

Od prvog školskog dana policijski službenici obezbeđivaće sve škole pre, za vreme trajanja nastave i nakon časova u obe smene. Osim u školskim dvorištima, policijske patrole biće pojačane u blizini škola, kontrolisaće i regulisaće bezbednost saobraćaja.

– Kao roditelj kada šaljem dete u školu ne osećam da ga šaljem u bezbedno okruženje, kao nastavnik kad odlazim na posao ne osećam se bezbedno. Period od majskih tragedija do sada nije me učinio sigurnijim. Zabrinut sam. Imam utisak da tek sada postajemo svesni koliko se nalazimo u teškoj situaciji, a da požar gasimo crevom. Pojačano prisustvo policije čini da se osećamo kao da smo u nekoj kaznenoj a ne obrazovnoj ustanovi. Bojim se i da nas to neće učiniti bezbednijim, na kraju u „Ribnikaru” ima i policajca, i privatno obezbeđenje, i video-nadzor, pa se desilo šta se desilo – kaže Aleksandar Markov.

Besplatni udžbenici u učionicama pre đaka

Dobra vest za sve đake prestonice jeste što je Grad Beograd prvi put svim učenicima osmoletki i srednjih škola u glavnom gradu, što je oko 200.000 dece ili četvrtina đačke populacije u državi, kupio komplete udžbenika koji se ovih dana isporučuju. Stižu i knjige koje je za 87.644 osnovca širom države obezbedilo resorno Ministarstvo prosvete na poklon socijalno ugroženim, đacima sa smetnjama u razvoju, onima koji su treće i svako naredno dete u porodici obuhvaćeno školskim sistemom... Svi ovi udžbenici, kako uveravaju iz gradske i republičke prosvetne vlasti, treba da stignu u škole pre đaka, to jest pre prvog septembra.