Srpska pomoć stigla u Siriju

Prošlo je sedam meseci od razornog zemljotresa u Turskoj i Siriji, koji je odneo bar 50.000 života, a Sirijci još čekaju pomoć. Osim pomoći koje su slale države širom sveta, uključujući i našu zemlju, činjenica jeste da humanitarne organizacije i dalje pokušavaju da isporuče pakete ugroženima. To je napokon pošlo za rukom jednoj – srpskoj, pod nazivom „28. jun”. Ova grupacija sa specijalnim konsultativnim statusom u ekonomskom i socijalnom savetu UN, a koju su osnovali pre 12 godina naši iseljenici u Kanadi, upravo je isporučila pomoć zemlji razorenoj zemljotresom, prethodno uništenoj ratom, izbeglištvom, raseljavanjem, pandemijom virusa korona i sada kolerom.

Kritikujući selektivni humanizam koji je reflektovan u tragediji koja je u februaru pogodila dve zemlje, Snežana Dimitrijević, izvršna direktorka organizacije „28. jun”, kaže da srpski narod dobro zna kako je živeti pod sankcijama i biti napušten od strane međunarodne zajednice.

„Politika ne sme da ometa humanitarnu pomoć i zbog toga smo osećali dodatnu obavezu da reagujemo. Dobili smo spisak neophodnih sredstava, prvenstveno lekarima, i neumorno smo proteklih meseci radili da prikupimo što je više toga moguće”, kaže Dimitrijevićeva za „Politiku”.

Reč je o najvećoj donaciji ove organizacije mimo zapadnog Balkana i ujedno najvećoj isporuci humanitarne pomoći koja je otišla iz Severne Amerike u Siriju od početka rata 2011. Naime, pomoć u vrednosti od 586.000 dolara otišla je u Siriju iz Amerike samo zbog toga što je tako najlakše bilo ostvariti plan. Isporuka je sada u sirijskoj luci, gde će biti raspoređena tamo gde je najneophodnija. Tako su postali prva humanitarna organizacija koja je uspela u ovom poduhvatu, kažu za naš list, uostalom jer su prvi stupili u kontakt sa sirijskom ambasadom.

Nakon zemljotresa, američka vlada je u pogledu sankcija načinila humanitarni izuzetak na period od 180 dana. Ovaj kratki vremenski okvir naterao je ljude u „28. junu” da ulože ogroman trud i da uz pomoć saradnika iz SAD, Srbije, Libana i Sirije pošalju pomoć iz američke države Juta. Zbog sankcija i međunarodne izolacije, Sirija je u prvom periodu nakon tragedije dobila izuzetno mali procenat pomoći međunarodne zajednice. Prema podacima Ujedinjenih nacija, Turskoj je odmah pristiglo 80.000 ljudi koji su učestvovali u potrazi i spasavanju ugroženih i zarobljenih pod ruševinama. U Siriji je na samo pet odsto oštećenih mesta poslata pomoć u istom periodu.

Posledice razornog zemljotresa samo su se „nakalemile” na već uništenu zemlju. Rat, ekonomska kriza i nedavna pojava kolere uništili su medicinske uslove u zemlji. Oni koji su preživeli u februaru sada se bore da prežive pod strahovito lošim zdravstvenim sistemom.

Predsednik i osnivač organizacije „28. jun” Filip Filipi kaže za naš list da komplikacije u pružanju pomoći severnom delu Sirije ispituju granice ljudske empatije. Ističe da je ova kriza pokazala da se neke katastrofe smatraju vrednijim humanitarne intervencije u odnosu na druge i da neke tuge više vrede od drugih, pogotovu kada je reč o medijskoj pažnji. Filipi kaže da je selektivna empatija svima nama poznata u nekoj meri ali da su oni, kao međunarodna humanitarna organizacija čiji je glavni fokus od osnivanja oduvek bio zapadni Balkan, na terenu nebrojeno puta videli kako takvo nešto izgleda u humanitarnim krizama.

Organizacija „28. jun” je do sada širom sveta, a prvenstveno zapadnom Balkanu, dostavio 250 tona humanitarnih, medicinskih i finansijskih sredstava za pomoć u katastrofama, vrednih 12,8 miliona dolara. Vodili su međunarodni odgovor na poplave u jugoistočnoj Srbiji 2014, a sada ne odustaju od sirijskog naroda koji se oseća zaboravljeno. Mediji su mesecima kasnije, u razgovoru sa preživelima, prenosili kako je tim ljudima najteže bilo dok su dozivali pomoć ali da niko nije imao da ih čuje. Sada ih najviše boli to što ih i dalje retko ko čuje, dok opstaju u bedi, bez vode i osnovnih uslova za život.

U ime svog naroda, ambasador Sirije u Srbiji, Basem Džaman Aga, sastao se sa Anom Marković, direktorkom organizacije „28. jun” na Balkanu, kako bi lično izrazio zahvalnost za veliku donaciju. Tom prilikom je rekao da je svestan koliki težak rad i posvećenost su bili potrebni da se ostvare humane namere i koliko veliko je srpsko srce.