Teško havarisanim brodom na Javor

Partizanov teško havarisan brod se vratio iz Danske, a večeras mora punom parom da se otisne na Javor. U ovom susretu (19,35 č) bodovi su mu višestruko potrebni. Prvo, da se koliko-toliko iskupi za debakl (5:0) protiv Nordsjelanda u kvalifikacijama za Ligu konferencija. Drugo, da popravi igru, jer ono u Farumu nije ličilo ni na šta. Treće, bodovi su mu i ovako vrlo važni u domaćem prvenstvu. Četvrto, da iskoristi Zvezdino neočekivano posrtanje juče protiv Voždovca...

Duljaj želi da misli odvrati od bruke u danskoj prestonici i da se to zaboravi bar dok ne isprati Ivanjičane kući. To nije lako da se izbriše iz pamćenja, a pitanje je i da li je to pravi lek. Isto kao što nije dobro ni kada euforija ponese, a na njoj je, čini se, Partizan zaplovio posle izbacivanja Sabaha, jer se, možda, i nije očekivalo da njegov tim može da nadoknadi minus od dva gola iz Azerbejdžana.

Ono što je novo, a tako je trebalo da bude na svakoj utakmici, jeste njegovo obećanje da će igrači da poginu na terenu protiv Javora. Iskre toga su zasijale, recimo, protiv TSC-a na početku sezone, a onda su varnice tinjale, ali su ipak osvetlile koliko se želelo protiv Vojvodine i niškog Radničkog, a posebno protiv gostiju iz Bakua.

Javor, sam po sebi, nije protivnik protiv koga bi Partizan trebalo da kuje posebnu taktiku, ali je još za nagađanje kakve su prave mogućnosti „crno-belih”. Prošle jeseni, i u Evropi, i našem šamšionatu, bilo je utakmica koje je trebalo da postanu putokaz kako se grabi ka cilju. Kad god su njegovi igrači izgarali sve im je išlo od ruke. U Češkoj su stigli, pa i prestigli (i to s igračem manje) vođstvo protivnika od 2:0, imali su neukrotivu volju da se s nemačkim predstavnikom nose dva puta po 90 minuta i da iz oba dvoboja izađu kao pobednici. U našoj ligi su u to doba slistili jednog protivnika za drugim. Ali, kraj polusezone je bio i kraj takvog Partizana. U ovoj godini su senka one ekipe koja je kiptela od želje za pobedom i kad je izgledalo da je sve izgubljeno.

Proletos je Partizan na svom stadionu proćerdao i Evropu i domaći šampionat (čak je bio četvrti, mada se procenjivalo da će u najgorem slučaju da bude drugi i da će da se bori za mesto u Ligi šampiona). Saplitao se i kad bi zakoračio, činilo se, i korakom od sedam milja.

„Crno-beli” nemaju pravo, pogotovo sada, da protiv bilo koga računaju na tri boda. Ali, imaju obavezu, i to sve veću, da protiv svakoga izgaraju doslovno od prvog sudijinog zvižduka, da ostave paniku u svlačionici i da budu željni igre kao deca. Da to mogu trebalo bi da uveravaju sebe već od danas. U protivnom, i Javor će biti neprohodna planina.