Novi sudar Turske i UN na Kipru

Turska je optužila Ujedinjene nacije da se ponašaju „pristrasno" na Kipru i da podržavaju  samo grčku stranu. Neposredan  povod za najnoviji nesporazum na relaciji Ankara- Njujork bila je jednostrana odluka vlasti nepriznate turske države da na podeljenom ostrvu, u zoni razdvajanja dve zajednice, počne da gradi put što je dovelo do fizičkih obračuna sa pripadnicima mirovnih snaga Ujedinjenih nacija  koji decenijama održavaju mir na podeljnom ostrvu. Uzrok je na prvi pogled minoran, ali razlozi su mnogo dublji i sežu sve do turske vojne okupacije severnog Kipra pre pet decenija i očevidnog kraha pregovora o ponovnom ujedinjenju Kipra.

 „Fizička intervencija vojnika mirovnih snaga na teritoriji koja je pod suverenitetom Turske republike severni Kipar za nas nikako ne može  biti prihvatljiva. Ono što se očekuje od Ujedinjenih nacija  jeste da doprinesu rešavanju humanitarnih potreba svih stanovnika ostrva", izjavio je predsednik Turske  Redžep Tajip Erdogan povodom nedavnog incidenta, preneli su istanbulski mediji.

Savet bezbednosti UN je izrazio zabrinutost zbog "pokretanja neovlašćenih građevinskih radova" kiparskih Turaka unutar tampon zone koja decenijama razdvaja  dve zajednice - grčku i tursku.

Oni su bez dozvole u tom području počele da probijaju  put kako bi povezali selo Pila u kome su muslimani većinsko stanovništvo, sa  samoproglašenom i nepriznatom turskom državom na severu podeljenog ostrva. To je dovelo do fizičkih nasrtaja Turaka i nekoliko pripadnika „plavih šlemova” završilo je u bolnici. To je, kako kažu u Ankari, posledica neodgovornog ponašanja članova misije Ujedinjenih nacija" pošto u Njujorku imaju dvostruke standarde: jedne koji važe samo za Grke a druge nepovoljne za Turke.

U vladi u Nikoziji i Njujorku uzaludno pozivaju Turke da poštuju rezolucije Saveta bezbednosti, ali u Ankari i na severu osrtva se na to ne mnogo ne osvrću.  Potez kiparskih Turaka su osudile Amerika, Francuska i Velika Britanija.

Kipar je podeljen posle turske vojne intervencije 1974. godine čiji vojnici su tada  zauzeli trećinu ostrva kako bi "zaštitili" tamošnje muslimane. To je urađeno pod izgovorom sprečavanja grčkih generala da anektirajuovo ostrvo na istoku Sredozemnog mora. Turci su na severu Kipra u međuvremenu proglasili svoju "državu" koju dosad niko nije priznao sem Ankara . Republika Kipar je punoprvani član Ujednjineh nacija i Evropske unije od 2004. godine , dok su Turci na severu ostrva ostali izolovani i preživljavaju od pomoći koju dobijaju od Ankare. Turska na podeljnom ostrvu decenijema drži više od 30 hiljada vojnika kako bi  zaštitili tamošnje muslimansko stanovništvo , iako Nikozija predlaže demilitarizaciju podeljenog ostrva.

Pregovori o ponovnom ujedinjenju dve zajednice, koji su decenijama vođeni pod pokroviteljstvom svetske organizacije, pre četiri godine su zapali u ćorsokak iz kojeg se sada ne vidi izlaz. To je kako kažu u Ankari, a ponavljaju na severu ostrva, samo gubljenje vremena. Rešenje kiparskog problema treba tražiti u stvaranju dve nezavisne države- grčke i turske.

U Nikoziciji nemoćno šire ruke: oni se zalažu za ponovno ujedinjenja ostrva na osnovu rezolucija UN, odnosno za stvaranje zajedničke federalne države dva ravnopravna naroda

"Međunarodna zajednica ne može da nas tera da radimo nešto što mi više ne želimo. Na Kipru već postoje dve odvojena naroda , odnosno praktično dve nezavisne države. Nema tu više šta da se priča", kaže  predsednik Turske republike severni Kipar, Ersin Tatar, koji zapravo ponavlja ono što u poslednje vreme iz Ankare poručuju predsednik Erdogan i drugi zvaničnici.

Tursko ponašanje na Kipru osuđuju i u Briselu. Ankara sada  pokušava da oživi pristupne pregovore o ulasku u EU koji su se poslednjih godina našli "na ledu" zbog nepoštovanja ljudskih prava i sloboda kao i medjunarodnog prava odnosno  nepriznavanja Republike Kipar. Ankara nikada neće otvoriti kapije Evropske unije iako je počela pregovore pre dve decenije sve dok ne reši kiparsko pitanje u skladu sa rezolucijama Ujedinjeni nacija, iznova poručuju iz Brisela.