Bajden: Ne sme da prevlada mržnja u Americi

VAŠINGTON – Predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden i najviši zvaničnici Bele kuće zajedno su se usprotivili belačkoj supremaciji i zatražili od Amerikanaca da se ujedine u borbi protiv mržnje, nakon rasno motivisanog ubistva troje crnaca na Floridi tokom vikenda.

„Ne sme da prevlada mržnja, koja raste”, rekao je Bajden u razgovoru sa vođama borbe za građanska prava, uključujući članove porodice Martina Lutera Kinga, povodom 60 godina od Marša na Vašington, kada je King održao slavni govor „Imam san” kod Linkolnovog spomenika.

Belac sa maskom na licu pucao je iz vatrenog oružja na kojem je bio nacrtan kukasti krst na troje crnaca u Džeksonvilu na Floridi.

Napad je okarakterisan kao rasistički, a ubica, identifikovan kao 21-godišnji Rajan Palmeter, izvršio je samoubistvo.

Zločini iz mržnje su se povećali za 12 odsto u 2021., prema poslednjim podacima koje je objavio FBI, a većina je motivisana rasizmom, podseća Glas Amerike.

Potpredsednica Amerike Kamala Haris rekla je da postoje ljudi koji namerno žele da podele naciju.

Otvaranjem Ovalne kancelarije za Kingovu porodicu, Bajden, koji je predsednik iz Demokratske partije, sledi primer iz istorije.

Naime, 28. avgusta 1963. godine, na dan marša koji se zvanično zvao „Marš na Vašington za poslove i slobodu”, demokratski predsednik Džon F. Kenedi je dočekao Kinga i druge glavne organizatore marša na sastanku u Ovalnoj kancelariji.

Marš iz 1963. godine i dalje se smatra jednim od najvećih i najznačajnijih demonstracija za rasnu jednakost u američkoj istoriji.

Nenasilni protest je privukao čak 250.000 ljudi koji su se okupili kod Linkolnovog spomenika i dao zamah usvajanju istorijskog zakona o ljudskim pravima u Kongresu, kao i zakona o glasačkim pravima narednih godina.

King je ubijen u aprilu 1968. u Memfisu u Tenesiju.

U subotu su se hiljade ljudi okupile na Nacionalnom travnjaku u Vašingtonu da bi obeležili šest decenija od marša, a govornici su isticali da zemlja, koju i dalje potresa rasna nejednakost, tek treba da ispuni san Martina Lutera Kinga o društvu u kojem njegovo četvoro dece „neće biti procenjivano na osnovu boje kože, već na osnovu karaktera”.

Događaj je organizovao institut Dram Mejdžor koji vodi Kingova porodica, kao i Nacionalna akciona mreža sveštenika i aktiviste za građanska prava Ala Šarptona, prenosi Tanjug.