Životopis bez izmišljanja

Povlen, Kneževo polje - U drugoj polovini 20. veka jedan dnevni list u nas, beogradska „Politika”, svedočio je o srpskom društvu unutar Jugoslavije, o kulturi i novinarstvu na izuzetan način. Jedan od razloga za ovu moju tvrdnju je i čuveni „Politikin” subotnji kulturni dodatak čiji je urednik dugo godina bio naš današnji laureat Radovan Popović – rekao je dr Zoran Živković, pisac, predsednik žirija za dodelu Nagrade „Beli” za ukupno novinarsko delo u afirmaciji književnosti i kulture, koja je ove godine pripala Radovanu Popoviću, novinaru „Politike” u penziji, piscu, publicisti. Priznanje je uručeno u ponedeljak, na manifestaciji „Gospojinski dani” koju na Kneževom polju na Povlenu organizuje Udruženje „Beli Povlen” u znak sećanja na velikog pisca i novinara Radovana Belog Markovića. Zoran Živković je konstatovao da se pisac čije ime nagrada nosi „izmaštanim lajkovačkim svetom u svojim delima vinuo među najznačajnije prozaiste u poslednjoj četvrtini 20. veka”, ali i ostvario novinarsku karijeru koja je inspirisala Udruženje „Beli Povlen” da dodeljuje ovu nagradu.

– Radovan Popović je poznat ne samo kao novinar u „Politici”, već i kao poslenik javne reči koji je prešao „Mažino liniju” između novinarstva i književnosti. Služio je svom listu, doprinosio njegovom ugledu, ali je u našoj kulturi ostvario i delo sa velikim brojem bibliografskih jedinica o našim najvažnijim piscima, kulturnim poslenicima. To je i danas baza i osnova za proučavanje kulturnih prilika i književnih dometa u drugoj polovini 20. veka – istakao je Živković.

Radovan Popović je izrazio zadovoljstvo zbog toga što ona nosi ime „jednog dobrog čoveka i dobrog pisca, što je retko...”. Dodao je i da je Beli njegov imenjak, da su se „bratimili kad god su se sastajali”. Podsetio je da ga je sa Radovanom Belim Markovićem upoznao valjevski novinar i publicista Zdravko Ranković, kao i da je Beli u Valjevu na Bogojavljenje 2003. godine govorio o Popovićevoj knjizi „Životopis Branka Miljkovića”.

– Hvala na poverenju, vidim da moja dela dela žive u fusnotama nekih ozbiljnih knjiga, studija i eseja. Pisao sam ih bez izmišljanja, zasnovane na činjenicama prikupljenim u arhivama i od savremenika. Pisao sam ih onako kako volim da čitam životopise. Svaki život je toliko zanimljiv da ga ne treba izmišljati. Sam Bog je to učinio – rekao je Popović.

Na ovogodišnjim „Gospojinskim danima” nastavljena je tradicija širenja zavičajnog književnog društva na Povlenu, pošto je posle prošlogodišnjeg otkrivanja skulpture Radovana Belog Markovića, ove godine svoje obličje u hrastovini, kao i lane rad lajkovačkog vajara Milutina Rankovića, dobio Petar Pajić, Valjevac, srpski pesnik, pisac, nekadašnji urednik u Radio Beogradu. Čuvenu Pajićevu pesmu „Srbija” na Povlenu je recitovao glumac Zoran Ćosić, a spomenik je otkrio akademik Dušan Kovačević, dramski pisac.

On je podsetio da je Petra Pajića upoznao polovinom sedamdesetih godina prošlog veka, da je bio „tih, skroman i strpljiv čovek, ni nalik svojoj razbarušenoj pesničkoj braći”. Setio se i da su se jednom sreli u Zvezdara teatru na pesničkoj večeri Matije Bećkovića, jednoj od večeri koje su postale tradicija. Taj susret na Matijinoj pesničkoj večeri podseća na svojevrsni kosmički prolog za ovaj događaj, rekao je Kovačević, dodavši da su sredstva prikupljena na Matijinoj večeri poezije iskorišćena kao donacija za spomenik Petru Pajiću ove godine.

– Pesma je podigla spomenik pesniku. Nekim čudnim nebeskim putevima krug se zatvorio posle više od 20 godina kada je Petar slušao stihove svog prijatelja Matije Bećkovića. Nije mi poznato da li još negde u svetu stihovi jednog pesnika pomažu da se neko leči ili nešto gradi, ne bi li nam život bio humaniji i lepši – istakao je Dušan Kovačević.