Profesionalan rad Selters banje

Danas, kada se mnogi žale na kvalitet zdravstvenih ustanova u Srbiji, imam potrebu da opišem svoje iskustvo sa rehabilitacije u Selters banji. Prvi put sam u jednoj od najpoznatijih zdravstvenih ustanova za rehabilitaciju pacijenata, pre svega, posle moždanih udara. Imam 87 godina, učiteljica sam u penziji, dolazim iz Aranđelovca, bolje rečeno, stigla sam na nosilima, sa puno nepoverenja i predrasuda u ovakav način lečenja. Posle mesec dana boravka, sve barijere su pale. Shvatila sam da je to jedan stabilan, uigran tim, dobro organizovan – od spremačica, žena koje rade u kuhinji, mladih ljudi koji nas voze kolicima do određene „destinacije”, sestara koje čine srž ove ustanove i danju i noću, zajedno sa lekarima i drugim stručnjacima, do naravno, fizioterapeuta, koji, uz pomoć raznih sredstava pokušavaju a, što je najvažnije, često uspevaju da našim telima vrate one funkcije koje nam je bolest oduzela.

Najzad, a ne i poslednje, je rukovodstvo ustanove „Selters banja” na svim nivoima, koje budno prati da ceo proces teče kao ravničarska reka, mirno, sigurno, omeđenih, sigurnih obala.

Ipak, sa velikom zahvalnošću, posebno poglavlje posvećujem, sestrama i medicinskim tehničarima. Toliko pažnje, strpljenja, stručnosti se retko sreće u današnjem društvu. Ako bih navela nečije ime, sigurno bih povredila druge. Pa, ipak, sa jednom sestrom sam imala lep dijalog o Sigmundu Frojdu, čiji je komplet knjiga nedavno kupila. Druga je pevala na engleskom „Zaljubljenu ženu” iz repertoara Barbare Strejsend, američke glumice i pevačice, treća moja „kupačica”, brinula je o meni kao o bebi. Unapred znam da ću se ogrešiti ako pomenem neka imena u odnosu na ovaj veliki kolektiv – kao što su sestra Vera i doktor Pavle, izuzetan tandem, sestra Ema, veliko iskustvo, Suzana, Irena (kao ime moje unuke), Sanja, Caca, Maca, Kristina… pa Duda, Nevena… Mogla bih tako na pet stranica.

Najzad, ne zaključak, već utisak. Imala sam veliku sreću da dođem u ovu ustanovu, da upoznam divne ljude koji savršeno obavljaju svoj posao.

Milanka Janjević,
učiteljica u penziji