Najzad i orah dobio manifestaciju

Od svoje postojbine ispod Himalaja, iz jugozapadne i centralne Azije, orah Starog sveta lepo se uklopio u klimu Balkana, a svoj dan dobio u južnobanatskoj Crepaji. Smestio se u okvir Velikogospijinskih dana, podario naziv novoj manifestaciji „Njegovo veličanstvo – orah”.

Nije bilo ni dileme šta će biti tema još jedne banatske „ijade”, kažu organizatorke iz ovdašnjeg udruženja „Vredne ruke”. Orah je veličanstven i od njega su kolači najlepši, kratko i jasno brane svoju ideju.

Nadmetanja u krckanju i pravljenju najlepšeg kolača

 „Orah je biljno meso, jedna od najkvalitetnijih biljaka koje uopšte postoje. Mi imamo mnogo stabala, a ovo doba godine je njegovo vreme i nismo se dvoumile kada je jedna naša članica dala originalan predlog, jer ovakve manifestacije u Srbiji nema. Niko se još nije setio da orahu posveti dan, a od njega se svašta može napraviti, i slatko, i slano, i piće. E, u tome se ovde žene takmiče, koja je spravila najlepši kolač, pa i koja je najspretnija u krckanju oraha, a žiri su naše profesionalke za kolače i torte”, objašnjava Ružica Grubanov, prva među Crepajkama okupljenim oko mladog udruženja, koje nastoji da se posveti i humanitarnom radu, pa i edukaciji i obuci mladih domaćica.

Da im to već polazi za rukom, potvrđuju i rezultati nadmetanja, jer su najsjajnija odličja ostala u Crepaji i otišla u ruke Đurđine Filipović, za najuspeliji kolač, dok je najspretnija u čišćenju oraha bila Danijela Ristić.

Na „obaveznu temu” i s početnim entuzijazmom okupljanje je bilo u seoskom parku, kraj mesne zajednice, koja je, takođe, pripomogla u organizaciji, te se nanizalo tematski ukrašenih štandova koleginica iz Kovačice, Padine, Uzdina, Opova, Samoša, Sakula i Kačareva i Ovče, dok je podmladak KUD „Sveti Sava” začinio otvaranje premijerne „Orahijade”. A, tu je bilo svega – starinskih pita, oblatni, orasnica i oraščića iz kalupa, pa torti, čupavaca, ružica od testa s umešanim orasima, zvezdica, pravih i „lažnih” baklava bez kora – sve punjeno, pa još posuto orasima.

Bilo je i takozvanih „suvih” poslastica, pa su žene iz Padine izložile Vasilicu, obredni kolač za istoimeni praznik, od meda, šećera i masti, a Samošanke su da se predstave odabrale „Anđin kolač”, jer je ukusan, brz i lak da se napravi. Ponuda je raznolika, ali sve učesnice su saglasne – orah je kralj slatkog kulinarstva, mada, može on i u slana jela, kažu, najviše u salate, pa i u rolate.

Ima još razloga zašto se nova manifestacija Srbije, „Orahijada”, ovog leta rodila baš u Crepaji. Meštani koji duže pamte pričaju da je nekada na obodu ovog sela postojao deo Stari vinogradi, te su se uz čokote loze tu prostirale plantaže raznoraznog voća, a ponajviše oraha. To nije zaboravljeno, a ovo selo se ne razlikuje od drugih u Banatu, u kojima nema kuće duž šora, a da ne uživa u hladu kakvog oraja, koji može da baci senku i sa 35 metara visoke i razgranate krošnje.

Sveta voćka

„Njegovo veličanstvo”, kako ga nazvaše Crepajke, izuzetno je cenjen na našim prostorima, a njegova multifunkcionalnost podiže mu i cenu, te se uzgojem i prodajom može dobro i zaraditi. Ipak zabeležena su neka oprečna mišljenja, u pojedinim mitologijama orah je potpuno ocrnjen, dok ga druge kulture i danas smatraju svetim voćem, zbog čega je i deo različitih verskih obreda, najčešće kao simbol plodnosti.

Inače, orasi su rangirani iznad kikirikija, badema, pekan oraha, pistaćija i drugih orašastih plodova i smatra se najzdravijim, hranljivim, zasitnim, a osim ploda i njegovom mladom lišću pripisuje se lekovitost.

Dugovečan i rodan

Orahovom drvetu je potrebno 15 godina da dostigne zrelost i počne da rađa, a prosečno drvo plod daje oko 45 godina. Sadržaj masnoća u orasima skraćuje im rok trajanja i čini ih sklonijim truljenju, pa ih zato treba čuvati u frižideru.