Deficit u državnoj kasi mogao je da bude manji

Iako predloženi rebalans predviđa umereno smanjenje budžetskog deficita sa 3,3 na 2,8 odsto BDP-a, njegova glavna odlika su nove i snažne rashodne mere, ocenio je Fiskalni savet (FS). Uprkos nepovoljnom makroekonomskom okruženju, fiskalni trendovi u 2023. bili su relativno dobri i znatno povoljniji od očekivanja. Blaga zima, globalni pad cene energenata i povećana proizvodnja EPS-a doveli su do toga da se budžetski troškovi za finansiranje urušenog domaćeg energetskog sektora gotovo prepolove u odnosu na plan. Globalni pad cene energenata iskorišćen je i za to da vlada u martu 2023. ukine raniju odluku o privremenom umanjenju akciza na naftne derivate – što je uticalo na povećanje ovih javnih prihoda znatno iznad plana. U 2023. naplaćen je neočekivano veliki porez na dobit, budući da su pojedini segmenti privrede imali u 2022. rekordan profit. „Naftna industrija Srbije (NIS)” je na primer u 2022. ostvarila dobit koja je preko šest puta veća od proseka iz prethodne tri godine.

„Nije iskorišćena dobra prilika da se fiskalni deficit smanji na ispod 1,5 odsto BDP-a, čime bi se znatno smanjilo zaduživanje zemlje i javne finansije uvele u mirnije vode. Promene na javnim prihodima i javnim rashodima rezultirale bi, da nema rebalansa, snažnim i poželjnim umanjenjem fiskalnog deficita s planiranih 3,3 na ispod 1,5 odsto BDP-a, to jest smanjilo bi zaduživanje zemlje za oko 1,3 milijarde evra u odnosu na prvobitni budžetski plan.

Međutim, vlada je umesto toga rebalansom uvela nove i snažne rashodne mere, čime su fiskalni deficit i zaduživanje države gotovo vraćeni na prvobitni planirani nivo. Glavne od tih mera su povećanje subvencija za poljoprivredu, vanredno povećanje penzija, povećanje zarada za zaposlene u obrazovanju i delu zdravstva i jednokratna isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti”, naveo je FS.

Planirani deficit se, objektivno gledano, ipak ne može oceniti kao alarmantan. Naime, tačno je da on neposredno vodi povećanju javnog duga u 2023. od skoro dve milijarde evra, što jeste loše, ali će BDP u evrima, zbog visoke inflacije i stabilnog deviznog kursa imati u 2023. još brži rast. Zbog toga se učešće javnog duga u odnosu na BDP neće povećati čak i s ovako velikim budžetskim deficitom. Dobra strana planiranog rebalansa je to što je kredibilno planiran, odnosno ne postoji primetan rizik da će javni prihodi podbaciti, a javni rashodi prebaciti plan.

Problemi u poljoprivredi nisu na vreme prepoznati, a rešenja koja se sada nude su skupa i upitne efikasnosti. Tako su povećana direktna davanja po hektaru s 9.000 na 18.000 dinara, premije za mleko s 15 na 19 dinara po litru i podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu – što je povećalo budžetske subvencije za poljoprivredu u 2023. (ali i narednim godinama) za oko 250 miliona evra. Uz to, dogovorene su i mere koje će stupiti na snagu od januara 2024, što će dodatno uticati na rast budućih budžetskih rashoda (npr. podizanje limita za dobijanje subvencija po hektaru sa 20 na 100 hektara). Najskuplje i najproblematičnije nove mere odnose se upravo na povećanje davanja (i ublažavanje kriterijuma) za subvencije po hektaru.