Varhelji priprema „smele predloge” za proširenje Evropske unije

Specijalno za „Politiku”
Budimpešta – Uprkos činjenici da Evropska komisija do sada u svom sastavu nije imala vatrenijeg zagovornika proširenja EU od aktuelnog komesara Olivera Varheljija, čini se da u Briselu sa sve manje entuzijazma gledaju na ovaj proces, pa je on poslednjih godina praktično zamrznut. Sam Varhelji je, u svom najnovijem obraćanju novinarima, spomenuo 2030. godinu kao mogući krajnji rok za prijem novih članica, ali pod uslovom da zemlje kandidati i sama Evropska unija „udvostruče svoje napore”.

Mađarski komesar EU kaže da je proširenje pitanje volje i agilnosti EU, a zemlje zapadnog Balkana i tzv. istočnog partnerstva – Ukrajina, Moldavija i Gruzija, moraju da ispune uslove koje imaju, ali i obaveze, istakao je on.

U oktobru, kada se očekuje da Evropska komisija predstavi svoj godišnji izveštaj o napretku zemalja koje čekaju na pristupanje, njegov briselski tim će, kako je rekao, izaći sa „suštinskim predlozima” u vezi sa proširenjem. Prema njegovim rečima, komisija je spremna da ponudi smele predloge i nove ideje.

„Predlozi uključuju, posebno, takozvani plan rasta koji je u maju pominjala predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, a kojim EU želi da poveća ulaganja na zapadnom Balkanu, i da istovremeno ublaži ekonomske posledice rata u Ukrajini. Plan bi uključivao reforme kada je reč o vladavini prava, demokratiji, ekonomiji i integraciji, poboljšanju investicione klime i pružanju neophodne finansijske podrške za popunjavanje jaza između stepena razvijenosti. Mere bi takođe uključivale povećanje pretpristupnih fondova EU i obezbedile rani pristup nizu politika EU”, kaže Varhelji.

Po njemu, biće mnogo lakše integrisati zemlje kandidate ako one budu razvijenije nego što su sada i nego što su bile one sadašnje članice dok su čekale na prijem, u prethodnim fazama proširenja.

Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto ovim povodom kaže da Evropska unija danas nije u dobrom stanju i da je poslednjih godina oslabila u oblastima bezbednosti, ekonomije i energetske bezbednosti. Međutim, on smatra da bi se proširenjem u svim ovim oblastima mogla postići poboljšanja, „jer bi EU bila veća i jača sa zapadnim Balkanom”. Sijarto naglašava da je Evropskoj uniji zapadni Balkan trenutno potrebniji nego obrnuto i da se zato napredak u procesu pridruživanja ne može odlagati.

Tokom razgovora na sastanku sa mađarskim ambasadorima Sijarto se osvrnuo na proces proširenja, pre svega imajući u vidu želju Ukrajine (koja je, kao i Moldavija, dobila status kandidata) da u dogledno vreme postane članica EU. U tom kontekstu spomenuo je „obespravljenost mađarske manjine u Zakarpatju” (bivši deo Mađarske, sada u Ukrajini) i stroga ograničenja u obrazovanju na maternjem jeziku od ove školske godine, istakavši da od sada manjinske škole moraju da rade kao ukrajinske.

„Uvek smo to predviđali, uvek smo svuda govorili o tome, a naši saveznici, naši prijatelji, države članice EU su odbijale da to primete”, rekao je on.

Naglasio je da pristupanje EU zahteva poštovanje zajedničkih vrednosti i zakonodavstva, čiji je važan deo zaštita nacionalnih manjina: „Sve dok Ukrajina ne vrati prava mađarske zajednice, ne možemo podržati otvaranje njenih pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Biće velikih pritisaka, ali činjenica je da moramo da izdržimo”.

Ministar je istakao da se Evropa suočava sa najozbiljnijim ekonomskim i bezbednosnim izazovima ikada, a primarna dužnost vlade je da garantuje bezbednost i razvoj Mađarske.

„Da bismo to uradili, u narednom periodu moramo preduzeti korake koji će sasvim sigurno biti u suprotnosti sa očekivanjima međunarodnog liberalnog mejnstrima. Stoga će u narednom periodu naše kolege morati da se pripreme za obavljanje svog posla pod velikim međunarodnim pritiskom. Imamo sreće što smo navikli na ovo”, istakao je.

Pritisak na Mađarsku će, kako očekuje, posebno biti jak po dva pitanja. Jedno od njih je rat u Ukrajini, koji, „iako ga vlada osuđuje i podržava teritorijalni integritet zemlje i princip suvereniteta, nije rat Mađarske”.

„Mi u tome nemamo nikakvu odgovornost, tako da niko ne može da zahteva da platimo cenu. Dakle, mi i dalje ne želimo da učestvujemo u ovom ratu”, naglasio je Sijarto.

Podsetio je da je u proteklih osam do devet godina Mađarska postala „mesto susreta zapadnih i istočnih investicija, garancija ekonomskog rasta u novoj svetskoj ekonomskoj eri”.

„I ovde ćemo biti pod velikim pritiskom, a to je zato što nismo jedini koji želimo ove investicije. Pošto i neke velike zapadnoevropske zemlje žele te investicije, svašta će govoriti o nama. Reći će nam da moramo da prekinemo ekonomsku saradnju sa Kinom, naravno da bi oni zauzeli naše mesto i privukli investicije koje obezbeđuju posao za hiljade i desetine hiljada ljudi”, zaključio je Sijarto.