Srpski Karnegi hol

Sa tugom sam pročitao tekst na stranici „Politike” od 2. septembra, pod naslovom „Upravnik Kolarca poziva gradonačelnika na dogovor”. U tekstu upravnik Kolarca Aleksandar Peković navodi sve moguće detalje o instituciji koju vodi, uključujući i kvadraturu prostora. Kada je u pitanju Kolarac – to je ponižavajuće! Jer o Kolarcu znamo sve: i da je zadužbina Ilije Kolarca, i da mu je koncertna dvorana otvorena 1932. godine, i da je akustika u tom prostoru neverovatna (pa već decenijama služi Radio Beogradu kao studio za snimanje), i da su kroz nju prošli najveći umetnici sveta (čak i Herbert fon Karajan i Zubin Mehta), da dvorana ima i svoje posebne edukativne programe – „Kako se sluša muzika”, ali i da je ovde dom Simfonijskog orkestra RTS-a, jer taj orkestar drugi dom nema. Sve to znamo, znamo i da bolja dvorana ne postoji u Srbiji (iako imamo veliki Dom Sindikata, pa Sava Centar, a imaćemo i dvoranu Beogradske filharmonije), ali Kolarcu, po akustici i harizmi, nijedna nije ravna.

I onda, na sve to, dolazi informacija da zaposleni u toj instituciji već mesecima ne primaju platu, a da je za jun jedan dobronamerni član Upravnog odbora donirao lična sredstva! Dragi moji, tako se ne rešava problem unikatne institucije kulture u Srbiji, koja nikada neće imati premca.

Pa, u ovoj zemlji se priprema Ekspo 2027, otvaraju se stadioni po unutrašnjosti vredni i po tri milijarde dinara, gradi se brza pruga do Budimpešte, a u Beogradu se grade mali i veliki metro. I onda će neko da mi kaže da nema sredstava da se trajno reši problem Kolarca! To „ne pije vodu”. Sigurno postoje pravni problemi, jer je reč o Zadužbini sa svojim pravilima, ali sve je rešivo. Potrebna je samo dobra volja, shvatanje šta je to „srpski Karnegi hol”. Treba trajno stabilizovati tu instituciju (koja ima i školu stranih jezika i bogatu predavačku delatnost), vratiti Kolarcu harizmu i negovati je – kako ta institucija zaslužuje, a približava se i prvoj stogodišnjici.

Hajde da to proslavimo onako kako bi to voleo i Ilija Milosavljević Kolarac. Zaslužuje to on, zaslužuje njegova zadužbina, a posebno zaslužuje njegova koncertna dvorana, koja je već decenijama „dom” hiljada Beograđana.

Profesor Nikola Rackov