Doživotni zatvor za silovatelje

Miroslava Derikonjić

Izmenama Krivičnog zakonika koje je predložilo Ministarstvo pravde predviđeno je da se za sve oblike krivičnih dela silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba sa detetom može izreći i kazna doživotnog zatvora. Kazne će, kako u intervjuu za „Politiku” otkriva ministar pravde Maja Popović, znatno biti pooštrene i za nasilje u porodici, a u skladu sa inicijativom roditelja dece nastradale na pešačkim prelazima i u javnom saobraćaju, biće menjane i sankcije za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja.

Najavili ste izmene Krivičnog zakonika. Na šta će se one odnositi?

Ministarstvo pravde priprema izmene i dopune Krivičnog zakonika u cilju unapređenja postojećeg normativnog okvira, kao i radi ispunjavanja obaveza koje Republika Srbija ima u postupku pregovora za članstvo u Evropskoj uniji.

Između ostalog, izmene i dopune KZ-a odnose se na pooštravanje kazni za krivično delo nasilje u porodici i grupu krivičnih dela protiv polne slobode, u skladu sa inicijativom predsednika Aleksandra Vučića, koju je vlada prihvatila.

Za osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici predloženo je da se pooštri i propiše kazna zatvora u rasponu od šest meseci do pet godina, umesto kazne zatvora od tri meseca do tri godine koja je sada propisana. Predloženo je pooštravanje i propisivanje kazne zatvora u rasponu od jedne do deset godina za krivično delo nasilje u porodici koje je izvršeno korišćenjem oružja, opasnog oruđa ili drugog sredstva koje je podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Sada je propisana kazna zatvora u rasponu od šest meseci do pet godina. Ako je izvršenjem nekog od ovih oblika krivičnog dela nasilje u porodici nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili je učinjeno prema maloletnom licu predloženo je da bude propisana kazna zatvora od tri do dvanaest godina. Sada je za ovaj oblik krivičnog dela nasilje u porodici propisana kazna zatvora u rasponu od dve do deset godina. Takođe, predloženo je da ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio bude kažnjen kaznom zatvora od šest meseci do pet godina, umesto sada propisane kazne zatvora od tri meseca do tri godine.

Kako će biti menjane kazne za krivična dela protiv polne slobode?

Predloženo je da se za sve oblike krivičnih dela silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba sa detetom može izreći i kazna doživotnog zatvora. Kada je reč o krivičnom delu obljuba zloupotrebom položaja, predloženo je da se onaj za koga se utvrdi da je učinio ovo delo bude kažnjen kaznom zatvora od šest meseci do pet godina umesto sada propisane kazne zatvora od tri meseca do tri godine. Ukoliko je kao posledica izvršenja ovog krivičnog dela nastupila trudnoća predloženo je da se učinilac kazni kaznom zatvora od jedne do deset godina, umesto sada propisane kazne zatvora od šest meseci do pet godina. U slučajevima osnovnog oblika krivičnog dela nedozvoljene polne radnje predloženo je da se učinilac kazni isključivo kaznom zatvora do tri godine umesto novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.

Predložene su i izmene seta zakona iz oblasti pravosuđa u skladu sa inicijativom roditelja dece nastradale na pešačkim prelazima i u javnom saobraćaju.

Izmenama i dopunama KZ-a biće pooštrene i kazne zatvora za krivično delo teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Očekujem da pooštravanje kazni zatvora za ovo krivično delo utiče na savest i odgovornost vozača, kako bi se sačuvali životi pešaka, a posebno životi najmlađih.

Najavljivano je pojačavanje krivičnopravne zaštite novinara. Hoće li izmene KZ-a doneti neke novine u tom smislu?

Hoće. Zbog ispoljenih pojavnih oblika napada i ugrožavanja lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti javnog informisanja, preciziraće se i proširiti kriminalna zona kod već postojećih inkriminacija krivičnih dela prinude, ugrožavanja sigurnosti i sprečavanja štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanja programa.

Unapređenje normativnog okvira obuhvata i usklađivanje odredaba Krivičnog zakonika sa zakonodavstvom Evropske unije kada je u pitanju grupa krivičnih dela protiv životne sredine.

Šta očekujete od izmena?

Šalje se jasna poruka žrtvama nasilja u porodici, a pre svega ženama, da će država najoštrije reagovati s ciljem da se svi oblici nasilja odlučno suzbijaju i najoštrije kazne svi učinioci ovog krivičnog dela. Takođe, pooštravanje kaznene politike u odnosu na krivično delo nasilje u porodici, značajno bi ohrabrilo sve žene da ne trpe nasilje, da ga bez straha prijave i da budu uverene da će država biti tu za njih da ih zaštiti. Pooštravanje kaznene politike u odnosu na ovo krivično delo nesumnjivo bi uticalo i preventivno na potencijalne učinioce. Očekujem unapređenje postojećeg normativnog okvira koji će omogućiti suzbijanje krivičnog dela nasilje u porodici, grupu krivičnih dela protiv polne slobode i zaštite životne sredine i mnogih drugih koja će biti obuhvaćena ovim izmenama i dopunama, kao i da se poveća bezbednost saobraćaja na putevima.

Kada bi izmene zakona mogle da budu usvojene?

Očekujem da izmene i dopune Krivičnog zakonika budu usvojene tokom sledeće godine.

Sistem „Amber alert” i uloga građana

Uskoro će u našoj zemlji biti uveden sistem popularno nazvan „Amber alert”. Koliko će on povećati sigurnost dece i smanjiti broj izvršenja krivičnih dela u kojima su deca žrtve?

Sistem „Amber alert” predstavlja poziv građanima da sve potencijalno korisne informacije prijave policiji, tj. to je sistem širenja i objavljivanja informacija u javnosti o specifičnim slučajevima otmice dece. Objave putem različitih medija – televizijskih i radio emisija, interneta, SMS poruka, ekrana na bankomatima, auto-putevima itd. mogu da dopru do građana koji će zapamtiti lice otetog deteta i potencijalno ga uočiti.

Upravo zbog osetljivosti dece, kao žrtvi krivičnog dela otmice, građani su spremni, bez obzira na sve okolnosti, da sarađuju u cilju razjašnjenja krivičnog dela, koje tada nailazi na opštu osudu. Nažalost, posebno su bile teške otmice u kojima su deca bila izložena teškoj psihičkoj i fizičkoj torturi tokom zatočenja, a neretko je dolazilo i do ubistva otetog lica. U praksi su zabeleženi i slučajevi sečenja delova tela, nanošenja opekotina, premlaćivanja, prinudnog drogiranja ili davanja psihoaktivnih supstanci, silovanja i drugih seksualnih zloupotreba. Zbog navedenog javno progovaranje, odnosno „glas” o izvršenoj otmici može biti dobra polazna osnova u unapređenju zaštite dece i poziv na solidarnost građana koji su spremni da se angažuju radi pomaganja policiji ukoliko imaju korisne i relevantne informacije o izvršenoj otmici.

Kako su deca osnova svakog društva, kao apsolutni društveni prioritet treba sagledati pitanje njihove bezbednosti kojoj je jedan od najvećih rizika i pretnji upravo krivično delo otmice.