Jedna kolona množi, ali i deli opoziciju

Da se vanredni parlamentarni izbori održavaju sledeće nedelje, gotovo je izvesno da bi na izbornom listiću opozicija bila zastupljena u više kolona. Jedinstven opozicioni blok koji bi okupio i snage levice i desnice, kao što je to bilo 2000. godine u slučaju DOS-a, po svemu sudeći u ovom trenutku je prilično neizvesan scenario. Ukoliko se nešto u foto-finišu ne promeni i ne dođe do intervencija sa strane, teško je zamisliti da bi na izborima nastupile čak i samo dve opozicione kolone – građanska i nacionalna.

Zašto i posle više od decenije opozicionog rada iskusni političari ne mogu da pronađu način da prevaziđu podele i ujedine se u pokušaju da podignu svoje šanse na izborima? Čini se da su nepremostivi uzajamni odnosi političara koji su mahom svi potekli iz Demokratske stranke, odakle su bili izbačeni ili su sami odlazili. Jedna od većih prepreka za objedinjavanje opozicije jesu i ozbiljne razlike kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji ili o evroatlantskim integracijama. Po pitanju Kosova i Metohije, većina na levici čak ne želi previše ni da se izjašnjava. Radije prepuštaju vlasti da ona lomi glavu oko toga.

Umesto objedinjavanja opozicije, protesti na ulicama su doveli do raspada koalicije „Moramo” i Narodne stranke Vuka Jeremića, koja nije među potpisnicima zahteva za raspisivanje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora. Lider „Ekološkog ustanka” Aleksandar Jovanović Ćuta je, uprkos svemu, optimista. Za „Politiku” kaže da je najvažnije da se sve partije opozicije koje učestvuju na protestu ujedine i da se sruši vlast. „Najvažnije je da srušimo režim i zato sam protiv toga da se delimo na građansku i tvrdu desnicu. Kada pobedimo, onda možemo da se delimo levo i desno. Znate, ako neko misli da na ovim izborima promoviše programe, onda ima problem. Svi programi stranački da se zamrznu za neke druge izbore”, kaže Jovanović.

I za Miroslava Aleksića, predsednika Narodnog pokreta Srbije, koji je zajedno s Jovanovićem u petak formirao poslanički klub, izlazak opozicije na izbore u jednoj koloni je prioritet, zbog čega najavljuje da će o tome razgovarati s kolegama iz opozicije. „Apelujem da imamo jednu kolonu. Zahtevi protesta ’Srbija protiv nasilja’ treba da budu nešto oko čega ćemo se okupiti i da kao jedan blok izađemo na izbore”, kaže za naš list Aleksić.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac smatra da bi opozicija trebalo da pronađe „formulu” za izlazak na izbore, koji bi mogli da budu održani pre kraja godine, a koja bi im donela potreban broj glasova za promenu vlasti. „Važno je da format ukrupnjavanja donosi više glasova nego što bi doneo pojedinačan izlazak na izbore. Važno je da pogrešnim ukrupnjavanjem ne delujemo odbijajuće, da u zbiru ne dobijemo manje glasova nego što bismo dobili odvojeno”, rekao je Lutovac.

A lider stranke Srbija centar (Srce) Zdravko Ponoš navodi da je reč o Vučićevoj farsi nuđenja izbora opoziciji „kad god hoće”. Za „Politiku” kaže da sad kad opozicija traži izbore, Vučić najpre mora do Brisela da se vidi s Kurtijem i do Njujorka. „Priča o izborima mu je inače služila za ubacivanje klipova u točkove saradnje opozicije i odvlačenje pažnje javnosti od poraznih rezultata njegove vlasti. Pre svega na temi KiM, ali i u ekonomiji. Srbija kaska na začelju Evrope, a Vučić uverava narod da smo ekonomski tigar”, kaže Ponoš.

„Na proleće kada ih bude, najbolje bi bilo kada bi broj opozicionih kolona bio stvar usaglašene opozicione taktike sa ciljem da se poveća izlaznost i postigne kumulativno najbolji rezultat. Bila bi od koristi i kvalifikovana istraživanja. Najgori scenario je da se kolone formiraju kao posledica raznih nasleđenih animoziteta i računica da se obezbedi život od opozicionog političarenja. Najverovatniji ishod je negde između. Odgovoran deo opozicije će biti spreman za prvu varijantu, a sebičan i od režima instrumentalizovan će se prikloniti drugoj”, navodi Zdravko Ponoš.

Kaže da je stranka Srbija centar za prvu varijantu i kao dokaz navodi da su to demonstrirali i saradnjom koju su uspostavili sa DS-om i strankom Zajedno na platformi koja je otvorena i za ostale stranke proevropske orijentacije. „Spremni smo i za najširu moguću saradnju sa svima iz opozicije na temu borbe za izborne uslove i kontrolu izbora. Spremni smo i za više od toga, odnosno za oročenu saradnju u najširem mogućem opozicionom formatu koji bi se okupio na temu smene ovog režima, lustraciji i pripremi regularnih izbora”, kaže Ponoš.

Lider POKS-a Vojislav Mihailović kaže za „Politiku” da je, koliko god bilo kolona opozicije, najvažnije da to budu koalicije čiji je temelj programska bliskost i vizija kuda treba da ide Srbija, a ne isključivo rušenje bilo koga. Dodaje da se varaju mnogi ako misle da je narod naivan i da će svoj glas dati nekome samo da bi neko drugi pao s vlasti. „Tu lekciju su građani naučili još posle 5. oktobra 2000. godine, kada je srušen Slobodan Milošević, ali nije srušen njegov sistem vladanja i mnogi njegovi ljudi koji su samo promenili dres i nastavili iz senke da upravljaju zemljom na isti način kao pre. Opozicija, bilo desna ili leva, može pobediti samo ako tako postupi, ako ponudi alternativu, konkretan program i ljude koji će sutra voditi zemlju. Zbog toga sam uveren da će opozicija, ako je mudra i želi istinske promene u zemlji, a ne samo personalne, ići u više kolona, nebitno da li su to dve, tri ili više, ali koje su programski usaglašene i koje su dovoljno jake da pređu cenzus, što je jako važno, da ne bi bilo rasipanja opozicionih glasova”, kaže Mihailović.

Srpska koalicija NADA, koju čini POKS i Novi DSS, jedina je predizborna koalicija koja je opstala i posle izbora, za razliku od drugih koje su pravljene samo da bi se prešao cenzus, a koje su bile suštinski neprincipijelne. Takve koalicije su se raspale posle izbora, a glasači su se osetili prevareno. „To se mora izbeći po svaku cenu. Mi ćemo sigurno nastupiti zajedno i na sledećim izborima, a ostavljamo mogućnost saradnje i sa drugim stranaka s desnog spektra političke scene, a tu pre svega mislim na Zavetnike i Dveri, s kojima smo imali višemesečnu kampanju protivljenja protivustavnom i antisrpskom francusko-nemačkom sporazumu. Bez obzira na neke naše razlike, okupila nas je briga za srpski nacionalni interes na KiM, koju smo izrazili protivljenjem sporazumu koji znači de fakto priznanje secesije naše južne pokrajine. Ne vidim kako možemo praviti koalicije pre ili posle izbora s nekima s kojima imamo potpuno drugačiju viziju rešavanja ovog i mnogih drugih izazova. To bi bila prevara glasača. Zato jedna kolona nije moguća”, ističe Vojislav Mihailović.

Narodna poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Jelena Jerinić kaže da prvo treba utvrditi šta znači opozicija, jer u ovom trenutku, kako navodi, nije sasvim sigurno ni da li su to sve poslaničke grupe koje su glasale protiv izbora vlade u oktobru 2022. godine. Za naš list navodi da ZLF može da sarađuje samo sa onima koji isključuju bilo kakvu mogućnost budućih koalicija ili podrške strankama koje su sada na vlasti, SNS-u i SPS-u. „Važno je šta se definiše kao cilj opozicione ili tzv. opozicionih kolona. Očigledno je da je prvi cilj razvlašćivanje ove vlasti, ali treba voditi računa i o tome kako će Srbija izgledati nakon toga i u tom pogledu programske i koncepcijske razlike stranaka i organizacija u opoziciji ne treba zanemarivati. Umesto teorijskih razgovora o tome da li je bolje dve, tri ili više kolona, za mene je važnije razmotriti mogućnosti za saradnju i zajedničko delovanje koje bi dalo rezultate – a to je pobeda na izborima na bilo kom nivou. Ključno je da postoji saradnja radi delotvorne kontrole izbornog procesa, i to ne samo u toku izbornog dana, kao i da postoji zajednička kampanja za izlazak na izbore, koja bi na izbore izvela veći broj opozicionih birača, bez obzira na to za koju opciju glasaju”, kaže Jerinićeva.

Dodaje da bi se osim toga mogli dogovoriti i načini na koje opozicione stranke mogu da deluju zajedno u toku predizborne kampanje, ali i neki standardi delovanja nakon dolaska na vlast. „Čini mi se da je u javnosti stvorena slika o tome da je najvažnije u ovom trenutku izjasniti se o tome koliko će opozicionih kolona biti i da će to, ako ih bude preko nekog zamišljenog idealnog broja, obeshrabriti građane da je promena uopšte moguća. Mislim da je od toga važnije da građani i građanke znaju da u opoziciji postoji dogovor o svim važnim pitanjima i da postoji zajedničko delovanje. Važno je da postoji dogovor o tome kako doći do najboljeg rezultata na izborima koji je građanima jasan i zajednički saopšten. Takvi dogovori su mogući i to pokazuje zajedničko delovanje poslaničkih grupa koje organizuju proteste ’Srbija protiv nasilja’”, zaključuje Jelena Jerinić.

Đilas: Bez spajanja nespojivog, vodimo u EU do 2030.

Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas navodi da su parizer i u koliko kolona će izaći opozicija dve teme kojima se danas bavi većina političara i medija u Srbiji. Za „Politiku” kaže da, dok to sluša, veći deo građana razmišlja u kakvu im školu idu deca, plaše se da se ne ponove „Ribnikar” i Mladenovac, razmišlja o rastu cena, platama, kriminalu i korupciji koji izjedaju društvo, da li će nam Evropa opet uvesti vize. To i još mnogo takvih životnih pitanja su ono o čemu razmišljaju ljudi u Srbiji, a ne o parizeru i kolonama.

„I zato bismo pre svega, pre kolona i parizera, mogli da se dogovorimo u kakvoj zemlji želimo da živimo? Da li hoćemo zemlju bez nasilja, agresije, vređanja, zemlju u kojoj će se ceniti pristojnost, a ne bahatost, zemlju u kojoj ćemo se posvetiti deci tako što ćemo im pre nego što im obučemo uniforme dati besplatne knjige, pre nego što im zabranimo brzu hranu dati zdrav i besplatan obrok u školi, pre nego što ih testiramo na drogu skloniti im dilere iz škola i školskih dvorišta, a pre nego što ih privedemo zbog imitiranja kriminalaca skloniti im kriminalce iz javnog prostora. Mislim da svi to hoćemo. Ili bi barem tako trebalo da bude”, kaže Dragan Đilas.

Ističe da opozicija na izbore treba da izađe u što manjem broju kolona, po mogućstvu dve, okupljene ne na „anti-Vučić” nego na „za Srbiju” principu. „Na ideji promena i izbora tipa društva u kome želimo da živimo, ali bez spajanja nespojivog, jer to nije prirodno, a ni ljudi to neće. SSP se zalaže za promene koje će obezbediti svim građanima da žive kako se živi u zemljama EU, zato smo definisali i program ’Pravac Evropa’, koji garantuje da Srbija može da postane članica EU do 2030. Ne zbog članstva već zbog života. A kad promenimo stvari za koje smo svi svesni da nisu dobre, onda možemo da pričamo i o parizeru. I odmah da se izjasnim. Parizer ne jedem, ali mesni narezak obožavam”, kaže Đilas.