Upotreba istine u ukrajinskom vrtlogu

Džozef Bajden nije zainteresovan za komplikovane analize koje dolaze iz obaveštajnog sektora.  Ne voli da čita, mrzi ga… Tu tvrdnju je nedavno izneo američki istraživački novinar Simor Herš.

Opisujući nedostatak kontakta između Bele kuće i obaveštajnih agencija, Herš je rekao da obaveštajci Bajdena ne smatraju "vernim čitaocem njihovih analiza". Uz takve nedemantovane tvrdnje isplivalo je na videlo i da obaveštajni sektor nije, a naročito iz Ukrajine, slao verne podatke. Prikrivao je situaciju, opisujući je mnogo boljom nego što jeste. Razlog jednostavan. Ako verno prenese stanje, biće i sami okrivljeni za neuspeh. I tako, bez tačnih podataka donose se sudbonosne odluke. Kakve su,vidi se na delu.

Pošto Volodimir Zelenski treba da odleti u Vašington na razgovore sa Bajdenom u Beloj kući, poziv američkom predsedniku ponovo je usredsredio pažnju na vojni taktički raketni sistem ATACMS, koji Kijev dugo traži. O avionima F-16 da i ne govorimo.

„Ukrajina je značajno oslabila borbenu moć Rusije i sada joj je potreban samo mali deo naših zaliha“, rekli su senatori Tom Koton, Rodžer Viker, Suzan Kolins i Lindzi Grem u svom pismu predsedniku SAD..

"Ja i moje kolege smo pisali predsedniku Bajdenu i pozvali ga da Ukrajini obezbedi rakete koje su joj potrebne za pobedu. Neuspeh da to uradi samo će produžiti rat i rezultirati gubitkom života", napisao je senator Koton na društvenim mrežama. A Bajden baš ne voli da čita.

Dok se očekuje da će dodatna prodaja oružja Kijevu biti objavljena tokom posete Zelenskog Vašingtonu, rakete ATACMS nisu na listi naoružanja, rekao je jedan visoki američki zvaničnik.

Kontraofanziva ukrajinskih trupa, tokom koje su nameravale da povrate teritorije pod ruskom kontrolom, odvija se izuzetno sporim tempom. Senatori su „primetili“ da su ukrajinske oružane snage „postigle određene pomake“ i da će obezbeđivanje raketa američkog koncerna Lokid Martin „maksimizirati verovatnoću uspeha u njihovoj sadašnjoj protivofanzivi i budućim operacijama“.

Od početka sukoba u februaru 2022. godine, Sjedinjene Države su Ukrajini pružile vojnu pomoć u ukupnom iznosu od oko 44 milijarde dolara.

Rat „u blatu“

U međuvremenu, američka vlada se ubrzano približava svom roku za usvajanje federalnog budžeta. Neki republikanci Predstavničkog doma zapretili su da će prekinuti pregovore ako sporazum o budžetu uključi povećanu pomoć Ukrajini.

Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da je „osnovno osećanje“ među zakonodavcima da zemlja treba da se okupi i podrži Ukrajinu jednako snažno sa obe strane kao i pre godinu dana.

I Jens Stoltenberg, lider NATO-a, tvrdi da Ukrajina ima vojnih uspeha u kontraofanzivi ali i predviđa da će “rat da dugo traje”. I da Ukrajina ima fore od mesec dana da nešto učini na terenu, jer onda počinju kiše i blato kao velika prepreka. Dvadeset i prvi je vek, a blato smeta vojskama da ratuju, zar ne zvuči to više kao ironija nego istina.

Za proleće je NATO zakazao najveću vojnu vežbu otkad postoji, u Poljskoj i baltičkim zemljama. A to nije ni blizu onom što se zove „zakopavanje ratnih sekira”.

Ofanziva, iako značajna, ima operativne i taktičke ciljeve koji su ograničeni... čak i ako oni budu potpuno postignuti, neće u potpunosti potisnuti Ruse, priznao je čelnik Združenog generalštaba američkih snaga general Mark Mili. Ukrajinska kontraofanziva neće omogućiti potpuni povratak izgubljenih teritorija, smatra Mili.

Analize i „analize“

O svakoj temi u vezi fronta i odnosa snaga, gubitaka i procene „šta dalje”, koliko je analiza toliko je i različitih stavova.

Koliko je presretnutih raketa, oborenih dronova, neutralisanih ciljeva, , preostaje samo da se veruje ili ne veruje „izvoru“.

Odbijanje ili odlaganje isporuke modernog naoružanja ukrajinskim oružanim snagama je direktan podsticaj za nastavak sukoba, smatra sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksej Danilov.

Nespremnost Zapada da isporuči moderno oružje Ukrajini i praksa "doziranja vojne pomoći" ne dozvoljavaju nam da postignemo željene ciljeve, rekao je Aleksej Danilov. A zapad isporučio stotine milijardi, u raketama, municiji, sistemima, dronovima...

Danilov je priznao da zapadni mediji „počinju da menjaju način izveštavanja, pa i da se prvi put može čuti o neuspehu ukrajinske ofanzive i narušenom stanju ukrajinskih snaga, koji promovišu teze o neuspehu ukrajinske kontraofanzive i stalnom padu borbene efikasnosti Oružanih snaga Ukrajine“.

Hoću-neću pregovori

Vladimir Putin rekao je da Moskva ostaje otvorena za razgovor sa Kijevom i pozvao Ukrajinu da „ne pleše na tuđu melodiju" u kontekstu komentara američkog državnog sekretara Entonija Blinkena na temu pregovora između Moskve i Kijeva da je „za tango potrebno dvoje".

A Zelenski je, podsetimo, potpisao ukaz o zabrani pregovora sa Rusijom.

S druge strane, je ministar Sergej Šojgu tvrdi da je ruska vojska u prethodnih mesec dana pogodila 34 komandna mesta OSU, oborila više od 1.000 ukrajinskih dronova, 159 raketa HIMARS i 13 krstarećih raketa i da Kijev trpi kolosalne gubitke u pokušaju ofanzive u kojoj je od početka, tj. u prethodna tri meseca izgubio više od 66.000 ljudi i 7.600 komada vojne tehnike.

Razrušena zemlja

Ukrajinsko rukovodstvo očajnički pokušava da Zapadu demonstrira bar neki uspeh u ofanzivnim operacijama, kako bi i dalje dobijalo vojnu i ekonomsku pomoć, i iz tih razloga pokušava da sakrije neuspelu ofanzivu, a da napade na civilne ciljeve predstavi kao vojne pobede, objasnio je Šojgu.

I šta onda svet da zaključi, šta je i gde tu istina, koja u „svakom ratu prva strada”.

Da rat sutra stane, decenije bi bile potrebne da se ova zemlja obnovi.

Jedino šta je izvesno i sigurno je da je Ukrajina razrušena zemlja, da masovno ljudi beže iz nje – da ih ne uhvati vrtlog propadanja. Beže od tragične istine.