Škole bez mobilnih

Subotica – Početak nove školske godine ponovo je aktuelizovao pitanja o  ponašanju  učenika, o primerenoj garderobi ili o upotrebi mobilnih telefona. Da li je devojčicama u majicama na bretele, ili kratko skrojenom gornjem delu, popularno zvanom „krop top” mesto u školskim klupama i da li učenik može da prati nastavu ako jednom rukom prebira po tastaturi telefona? – uobičajene su dileme u mnogim školama.

U najmanje dve subotičke škole ove nedoumice razrešene su, bar kada je reč o mobilnim telefonima, još prošle školske godine, a što se garderobe tiče i mnogo ranije.

U Osnovnoj školi „Vuk Karadžić” u Bajmoku, naselju nadomak Subotice, nekoliko meseci po početku prošle školske godine Nastavno-pedagoško veće donelo je odluku da predavači više ne treba da se takmiče sa mobilnim uređajima. Ovu odluku podržao je i Savet roditelja, a onda je usledio teži deo: – reći deci da na ulasku u školu mobilne telefone ostave u posebne kutije i da će im omiljena spravica biti vraćena po završetku nastave.

„Prvih nedelju dana učenici su mislili da je to smak sveta. A, onda su se na to navikli”, kaže Maja Radulović, psiholog u školi. U ovoj ustanovi primenili su praksu da se učenicima ni na pauzi između časova, na malom i velikom odmoru ne vraćaju telefoni. Dok su u školi, jedini s kojima treba da komuniciraju su njihovi drugari i nastavno osoblje, znači uživo.

– Veoma brzo su se primetili i prvi rezultati, nastavnici govore da su deca usredsređenija na času, da više obraćaju pažnju na to što se radi, njihova pažnja više nije rasuta, pošto koncentraciju na gradivo ne ometa što ispod klupe kuckaju na telefonu, makar da bi videli koliko je sati. Na odmorima su nekada bili „zauzeti” zurenjem u svoje telefone, a sada se više druže i razgovaraju – kaže školski psiholog. Radulovićeva priča kako joj je na nedavnom kongresu psihologa na Paliću bilo upućeno pitanje kako su uspeli učenike da otrgnu od mobilnih, jer je to uvek najteži korak. Kaže da su ključni bili – istrajnost i doslednost.

„Kada je jedna učenica dobila opomenu jer nije predala telefon, đaci su shvatili da ćemo odluku o školi bez mobilnih telefona dosledno primenjivati. Ali, imamo sreće i što imamo dobru saradnju sa roditeljima. Mada je u početku bilo raznih komentara oko ove odluke, na kraju su je svi podržali. Ovo je mala škola sa 450 đaka u maloj sredini i ovde smo mogli sve da rešavamo dogovorom”, kaže Maja Radulović.

Umesto mobilnih telefona, učenicima su otvorili novi kanali komunikacije, uz zvaničnu tablu sa obaveštenjima koje postavlja škola, napravili su i ljubičasti pano na kojem učenici postavljaju svoja obaveštenja, tu su i ukrštene reči i druge „mozgalice” što ih rešavaju za vreme odmora. U dogovoru sa direktorom, postoje izuzeci, kada se za potrebe obrađivanja neke nastavne jedinice koriste i mobilni telefoni.

Jedna od prvih odluka koje je Natalija Trbović Toljagić donela kada je došla na čelo Medicinske srednje škole bila je da od susedne stručne škole naruči specijalne kutije za odlaganje mobilnih telefona. Odluka da mobilni i školski čas više ne mogu zajedno, prošla je i kroz nastavno veće, ali i učenički parlament.

„Ovo je specifična škola u kojoj je i ponašanje, odnos prema drugom, izbor garderobe u službi buduće profesije njenih učenika. Otuda nije bilo otpora prema stavu da majice na bratele ili papuče nisu za školu. Naši učenici u delu obavljanja praktične nastave nose mantile u različitim bojama, u zavisnosti od obrazovnog profila. Kada pređete prag ove škole, podrazumeva se da prihvataš određeni određeni set vrednosti i odgovornosti, a naš je posao da to unapredimo i da đaci steknu znanja i veštine. Devojke u školi znaju zbog čega, kao budući medicinski radnici, ne smeju imati dugačke nokte. Međutim, otpor je postojao kada smo tražili da na početku časa odlože mobilne telefone u kutije, to im je teže palo od bilo kakvih ograničenja u oblačenju. Učenici su srasli sa telefonima, a primećujemo da je ta veza učvršćena za vreme epidemije kovida”, kaže direktorka Natalija Trbović Toljagić.

U ovoj školi sa 650 učenika u osetljivom tinejdžerskom dobu opredelili su se da taj problem rešavaju dogovorom i primerom. Telefoni su učenicima ponovo dostupan na odmoru, ali kaže direktorka, sada rade na tome da učenike motivišu da ni tada ne koriste mobilne, već da uživaju u druženju u lepom školskom dvorištu.

„Mi smo prosvetni radnici i naš posao jeste da učenicima stalno pričamo, da na njih delujemo primerom i neprestano ih motivišemo da postignu više”, kaže direktorka Medicinske srednje škole.