Građani sa primanjima ispod proseka u strahu od inflacije

Šta po pitanju standarda može da se očekuje ove jeseni, s obzirom na najavljena poskupljenja goriva, struje, gasa...? Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu, podseća da je situacija oko standarda građana napeta, posebno onih sa primanjima ispod proseka.

– Promet u trgovini na malo svuda je pod naletom visoke inflacije. Retke su zemlje koje beleže međugodišnji rast prometa u trgovini na malo. Bugarska, Malta, Portugalija, Španija, donekle i Luksemburg, imaju pozitivan rast prometa u trgovini na malo. Sve druge zemlje su u minusu. Srbija je, od sredine 2021. pa naovamo, zaokrenula na vrlo brz rast standarda, ali pod uticajem visoke inflacije beleži realni pad prometa. Trenutni nivo je dobra indikacija u odnosu na 2015. Jer, realni promet je za 52 odsto viši u odnosu na prosek 2015. To je dobar rezultat, samo je Rumunija u Evropi imala bolji – nabraja Nikolić. Ipak, trenutni trend kretanja životnog standarda nije povoljan. Sve to je posledica visoke inflacija koja, istina je, poslednjih meseci pada. Međugodišnja inflacija se sada smanjuje ali ćemo verovatno godinu završiti sa inflacijom od oko devet odsto.

– To je rezultat viših akciza koje će se odraziti na višu cenu goriva, pa opet i višu inflaciju. Zato je dobro pitanje zašto se Ministarstvo finansija odlučilo na takav potez. Jer, kada govorimo o prometu motornih goriva, jedino kod njih imamo tekući pad prometa u tekućim cenama. Dakle, drastično je opao promet, to jest kupovina goriva domaćih rezidenata. To može samo da ukaže na to da će pokušaj ministarstva da preko viših akciza postigne viši cilj biti vrlo upitan, jer nam je standard takav kakav je – navodi Nikolić.

Zoran Mihajlović, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, uveren je da strani investitori koje država dovodi pokušavajući da smanji nezaposlenost ne mogu da iznedre veću prosečnu zaradu u našoj zemlji.

– To su firme koje mahom rade kao komponentaši za auto-industriju. Da bi država privukla veći broj takvih investitora poseže za tim da nas reklamira kao jeftinu radnu snagu. Daje im povoljnije uslove rada da bi investirali u zemlju, nemaju velike troškove. Produkt svega toga je na kraju nezadovoljstvo i protesti – zaključuje Mihajlović. Dodaje da ne vidi način na koji može da se dođe do smanjenja inflacije na osam odsto do kraja godine, jer je Srbija recimo sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovorila da struja bude skuplja za još osam procenata, što će biti udar na džepove građana.

– Sledi nam inflatorni udar koji će se teško amortizovati nižim cenama pojedinih artikala u prodavnicama. Većina tih namirnica ni ne ulazi u potrošačku korpu – napominje vodi Mihajlović.

U Srbiji, uz sve mere pomoći koje država trenutno nudi građanima, devet od 10 domaćinstava ima teškoće u tome da sastavi kraj sa krajem, otkriva Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije centra za demokratiju, učesnica debate „Standard građana, jesen-zima 2023–2024”.

– Postoji i evropsko istraživanje o uslovima rada, kada je reč o zaposlenima. Odnosi se na to da li njihova domaćinstva mogu materijalno normalno da žive. Šest od 10 njih priznaje da ima teškoće u tome. E, tu se ogleda prava mera životnog standarda – naglašava Bradaševa. Dodaje da je Srbija zemlja sa najvećim nejednakostima u Evropi.

– Razlika u neoporezivom delu dohotka između 10 odsto najbogatijih u Srbiji i 50 procenata onih koji imaju najmanja primanja je 11,2 puta. Nakon oporezivanja tih dohodaka razlika je 8,5 puta. Primera radi, posle oporezivanja prihoda, u Estonija je razlika u primanjima u ove dve grupe spuštena za 5,8 puta, a inače ta zemlja ima nešto veću nejednakost. Sve ovo znači da poreskom politikom i te kako može da se smanji nejednakost – navodi Bradaševa.