Smanjenje broja nezaposlenih

Iako je u Srbiji i dalje mnogo nezaposlenih, ohrabuje podatak da taj broj iz godine u godinu opada. U ovom trenutku na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (podatak iz avgusta meseca) ima 733 hiljade nezaposlenih lica.

Međutim, prema anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku sprovedenoj u aprilu 2008, stvarni broj je daleko manji i iznosi 433 hiljade, dok je stopa nezaposlenosti 14 odsto. Od ukupnog broja nezaposlenih, nešto manje od 55 odsto su žene, jedna polovina nezaposlenih po prvi put traži posao, a preostali deo čeka na evidenciji rada više od dve godine, odnosno spada u dugoročno nezaposlene. Prosečna starost nezaposlenog lica je nešto ispod 40 godina, prosečno vreme čekanja na posao za muškarce je 4,3, a za žene 4,7 godina.

Prema rečima Vladimira Ilića, direktora Nacionale službe za zapošljavanje, to je pokazatelj da je veliki broj i dalje prijavljen na evidenciju zarad ostvarivanja nekih drugih prava, a zapravo i ne traži posao.

– Imajući u vidu da smo samo pre godinu i po dana imali stopu nezaposlenosti od 21, 6, potom 18,8 u oktobru 2007. godine, sadašnje stanje od 14 procenata je izuzetno. Sve ukazuje na smanjenje broja nezaposlenih, mada se mora imati u vidu da pomenuta anketa obuhvata i sve one koji ostvaruju prihode i po bilo kojem drugom osnovu, čak uključuje i rad na crno koji, naravno, zvanična evidencija NSZ ne može da obuhvati. Međutim, daleko važnije u ovom trenutku od toga koliki je broj nezaposlenih jeste broj onih koji rade i kako da dođemo do pristojnog radnog mesta i do pristojne plate. To znači da problem nije samo naći posao, veći je problem da se obezbedi jedan standard na tržištu rada, pristojni uslovi rada, odnosno sve ono što garantuje Zakon o radu, ističe Ilić.

Procenjuje se da između 200 i 300 hiljada ljudi radi u sivoj ekonomiji – ili nisu prijavljeni ili su prijavljeni na daleko nižu osnovicu od stvarne zarade, što je vrlo često slučaj, dodaje naš sagovornik.

–To s jedne strane govori ne samo o neodgovornosti poslodavaca, nego možda ukazuje i na činjenicu da su opterećenja na zarade prilično visoke za ovaj nivo privrednog razvoja, i da poslodavci imaju prevelik teret i obaveze prema državi i zaposlenom, zbog čega su skloni da jedan deo zarada isplaćuju na crno, objašnjava Ilić.

Na opasku da poslodavcima to neko dozvoljava, Ilić kaže da postoje dva pravca delovanja nadležnih u Republici (NSZ, poreskih organa, inspekcije rada i drugih) u borbi sa pomenutim problemom. Jedan je represivan, kroz učestale kontrole, a drugi je stimulativan, usmeren na prijavljivanje radnika uz korišćenje određenih povlastica.

Posle dvogodišnje primene u praksi, stimulativne mere su se pokazale kao dobre, kao što su između ostalog dobre efekte počeli da pokazuju i programi dodatnog obrazovanja, obuke i prekvalifikacije, programi stručne obuke i volontiranja mladih (praktikanti i volonteri), koje pored ostalog sprovodi i finansira NSZ.

-----------------------------------------------------------

Radi 2,7 miliona ljudi

U Srbiji trenutno radi 2,7 miliona ljudi i oni su praktično svrstani u nekoliko ključnih sektora: za poslodavce (za platu) radi više od 1, 5 milion, od kojih 500 hiljada u javnom sektoru, 500 hiljada ljudi su preduzetnici (obavljaju samostalnu delatnost ) i nešto iznad pola miliona su ljudi koji ostvaruju prihode u poljoprivredi.

-----------------------------------------------------------

Za zapošljavanje u 2008. – 3,1 milijarda dinara

Za aktivne mere zapošljavanja u 2008. godini izdvojena je 3,1 milijarda, od čega je samo do avgusta za dve vrste subvencija iz budžeta odvojeno milijardu i po dinara. Prema podacima NSZ, subvencije za samozapošljavanje dobilo je 2.651 lice, a isplaćene su i 4.892 subvencije za otvaranje novih radnih mesta. Znatna novčana sredstva raspoređena su i za subvencije za zapošljavanje i opremanje radnih mesta za osobe sa invaliditetom, refundiranje njihovih zarada i subvenciju doprinosa na teret poslodavca.