Povratak otpisanog

Dobro došao nazad, Donalde! Neka je Poljskoj sa srećom povratak prava, pravde i demokratije! Ovako kliče evropski blok Donaldu Tusku, izvesnom povratnom premijeru, koji je, što se njih tiče, već učinio nemoguće i srušio vladavinu porodice Kačinski. Vladajuća stranka Pravo i pravda Jaroslava Kačinskog osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima, ali nema većinu da formira vladu. Tuskova opoziciona Građanska platforma uz partnere pak ima.

Reklo bi se da se tako Tusk, koji je otišao u briselski zagrljaj, gde je bio predsednik Evropskog saveta i predsednik Evropske narodne stranke, a ostao miljenik tamošnjih vrhovnih političkih struktura, vratio na velika vrata. Zapadnoevropski mediji o ovom ishodu govore kao o izbornom iznenađenju, iako nije tajna da se prethodna vlada strašno zamerila EU, manje zbog odnosa prema LGBT populaciji, ukidanju abortusa, mešanja u sudstvo i medije, a ponajviše zbog oštrog zaokreta po pitanju podrške Kijevu. Pre po njega pogubnih izbora, Kačinski je rekao da Kijev mora sam da se snalazi jer mu Varšava više neće slati oružje. Zelenski sada ima brigu manje jer je Tusk došao da, kako reče, spasi demokratiju. Zapad kaže i da je njegov povratak izuzetno bitan za ceo svet jer će ojačati evropsku bezbednost. Tusk će kao premijer želeti da obnovi odnose sa Berlinom, koji slavi možda više nego Poljska – uostalom, Kačinski je uporno zahtevao da im Nemačka isplati 1.300 milijardi dolara ratne odštete. „Poljski Supermen” postao je u njihovim očima štit, lepak na brani koja je počela da puca. Ove izbore nazvali su najvažnijim u Evropi. Svakako su bitni jer je Tusk, kažu, dao Poljacima nadu koju su počeli da gube uz Kačinskog. A nada poslednja umire, pa je jasno koliko su kivni na izvesnog bivšeg vođu, mada drugi izvori kažu da im je drago da se i kod njih digao glas o stopiranju besomučnog naoružavanja Ukrajine. Kažu i da poljski neistomišljenici za Tuska govore da je „nemački agent”. Spočitavano mu je da mu je deda bio nacista, što je on odlučno negirao. On je svakako utišao ekstremističke glasove i poručio im da se ne klade protiv talentovanog političara, što on jeste. Donald zna sa modernim medijima, zapažen je govornik, ume da privuče birače. Kada je otišao u Brisel 2015. Građanska platforma se hibernirala. Vratio se, a oni postaju vlast. Za pobedu nad Kačinskim je zaista potreban talenat i ono što neki zovu „sreća”. Pogotovu što borba između Tuska i Jaroslava, tačnije braće Kačinski, prožima odavno poljsku politiku. Jaroslavov brat Leh pobedio je Tuska 2005. u predsedničkim izborima, ali je on uzvratio 2007. postavši premijer. Pobedio je „Donald Merkel”, govorili su tada analitičari. Rivalstvo je nastavljeno a tri godine kasnije Leh strada u avionskoj nesreći, zajedno sa suprugom i zvaničnicima države, vojske i crkve. Jaroslav optužuje Tuska da je omogućio Rusiji da obori avion. Međusobni animozitet dobija novu boju koja se provlači do danas – do trenutka konačnog obračuna i igre na sve ili ništa.