Sistematsko nasilje nad Srbima na KiM

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić upozorila je sinoć pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija da vlasti privremenih prištinskih institucija sprovode kampanju sistematskog nasilja i uskraćivanja prava Srbima na Kosovu i Metohiji. Srbi na KiM izloženi su, kako je istakla, političkom, pravnom, institucionalnom i fizičkom nasilju. Srbija, naglasila je Brnabićeva, kontinuirano i iznova izražava zabrinutost zbog opasnosti koje mogu proisteći iz odbijanja Prištine da ispuni obaveze preuzete u dijalogu sa Beogradom, uz posredovanje EU. Trenutna situacija na terenu je neizbežna posledica niza više od 12 jednostranih akcija Prištine, poručila je premijerka. Branbićeva je takođe ukazala na neophodnost uspostavljanja ZSO i na to da se novi izbori na severu KiM održe što pre, kao deo napora za deeskalaciju.

Na početku obraćanja, premijerka Brnabić je navela da će pokušati da se uzdrži od preterano birokratskog jezika i iznese stavove Beorada na jasan i direktan način. „Jednostavno zato što je situacija u protekle dve godine, a posebno u poslednjih 12 meseci, postala toliko ozbiljna da svi treba da pokušamo da razumemo, ne kao političari, već pre svega kao ljudi, šta se dešava i kuda dalje, da bismo onima na KiM koji svakodnevno stradaju pružili bar tračak nade, makar tračak nade da je stabilnost i dugoročni mir moguć”, navela je Brnabićeva, pa je dodala: „Iz onoga što svi možemo da vidimo na terenu, na osnovu brojnih primera u proteklih 12 do 18 meseci, zvaničnici u Prištini, administracija u Prištini, nažalost, najjednostavnije rečeno, imaju tri ključne poruke za Srbe, drugo nealbansko stanovništvo na KiM – i za međunarodnu zajednicu.”

Brnabićeva je navela da je prva poruka da „oni Srbi koji su otišli – posle 1999. godine ili tokom etničkog čišćenja, pogroma 2004. godine, ne treba da se vraćaju”, preneo je RTS.

„Duboko je uznemirujuće, žalosno, ali i sramotno, da KiM ostaje, prema relevantnim izveštajima UN, teritorija koja, u poređenju sa svim postkonfliktnim teritorijama u celom ovom našem ludom svetu, ima najmanje povratnika”, navela je predsednica Vlade Srbije.

Istakla je da se na Kosmetu vratilo manje od dva odsto raseljenih i da to nije slučajno.

„Ako pokušaju da se vrate, obično vide da im je neko nezakonito zaplenio privatnu imovinu. Oni, zatim, idu kod vlasti da prijave uzurpaciju i traže pomoć, nadajući se pravdi i pravičnosti. U većini slučajeva, umesto da dobiju pomoć, oni budu uhapšeni i završe u zatvoru”, poručila je Brnabićeva.

„Ovo je jasna poruka zvaničnika u Prištini raseljenim Srbima: ne vraćajte se, niste dobrodošli”, istakla je predsednica Vlade Srbije.

Ana Brnabić navela je da je druga poruka koja se šalje Srbima na najbrutalnije načine da oni koji su ostali, koji još žive na teritoriji KiM i koji žele da ostanu – neka odu.

„Kroz mesece i godine sistematskog, potpunog poništavanja čak i najosnovnijih ljudskih prava Srba i drugih nealbanaca, pretvarajući njihove živote u stalnu noćnu moru nesigurnosti izazvane potpunim odsustvom vladavine prava, a obeleženom samovoljnom odlukom o tome ko će i kada biti hapšen, privođen, prebijan, mučen, ponižavan i držan u zatvoru na nepoznato vreme, pitajući se da li će se na vašu decu, braću, očeve i muževe pucati slobodno, samo zato što su Srbi, ako će vam sveštenici biti deportovani, a imovina zaplenjena, ako će oni koji pucaju na vas i oni koji vas tuku uvek, po pravilu, biti pušteni na slobodu – kao što se svaki dan dešava na današnjem KiM – čineći to svakog dana, svake nedelje, svakog meseca, svake godine, Priština je poslednjih nekoliko godina uspela da generiše opasnu bezbednosnu krizu”, istakla je ona.

Predsednica Vlade je navela da „ono što danas vidimo na KiM, a izveštaj generalnog sekretara UN jasno pokazuje neke od ovih stvari, jeste sveobuhvatno političko, pravno, institucionalno i fizičko nasilje nad Srbima”.

Brnabićeva se osvrnula i na slučaj ranjavanja 11-godišnjeg dečaka i mladića u Gotovuši i navela da je prištinsko pravosuđe amnestiralo počinioca tog zločina i da je Azem Kurtaj sada slobodan čovek. Podsetila je da su za navodne ratne zločine optuženi i uhapšeni Slađan Trajković i Zlatko Arsić.

„Prošli su bezbednosne provere u Prištini, primljeni u kosovsku policiju, godinama služili kao deo multietničke policije, a kada su izašli iz policije, uhapšeni su i optuženi kao ratni zločinci”, rekla je Brnabićeva.

Premijerka je navela da je samo od početka ove godine pucano je na šest Srba, a niko nije krivično odgovoran.

„U protekle dve i po godine bilo je 434 etnički motivisana napada na Srbe i njihovu imovinu, što je neverovatnih 50 odsto više u odnosu na period pre Kurtijeve administracije, a još uvek ne znamo da li je neko odgovarao, ni da li je bilo optužnica ili ako su podignute optužnice protiv bilo kog od počinilaca”, kazala je ona. Istakla je da je, kao direktna posledica ovog terora, 11 odsto Srba napustilo sever KiM „od dolaska Albina Kurtija na vlast zbog kampanje sistematskog i rasprostranjenog nasilja nad Srbima i namernog stvaranja nepodnošljivih uslova za život za njih”. Premijerka Brnabić je navela da je treća jasna poruka zvaničnika iz Prištine Srbima, ali i međunarodnoj zajednici, da postignuti sporazumi neće biti sprovedeni, a ti sporazumi ili deo sporazuma koji su sprovedeni – biće poništeni, rastavljeni ili blokirani.

Navela je da u svim izveštajima u proteklih 10 i više godina nema ni reči o Briselskom sporazumu.

„Krajnje vreme za uspostavljanje ZSO je prošlo pre pet, šest godina, ali ipak, ovo je nešto što treba da se uradi. ZSO je nezaobilazan element na kome počiva implementacija bilo kojih daljih sporazuma”, poručila je Brnabićeva.

Međutim, istakla je da to treba da bude Zajednica srpskih opština u skladu sa potpisanim sporazumima iz 2013. i 2015. godine, a ne bilo koja organizacija koja nosi to ime. Napomenula je da je Priština u protekle dve godine otvoreno izjavila nekoliko puta da nema nikakvog interesa za ZSO.

„Da stvar bude gora, Priština je poslednjih 12 meseci aktivno podrivala sve što je postignuto Briselskim sporazumom. Albin Kurti je 3. novembra prošle godine smenio komandanta regionalne policijske uprave ’Sever’, čime je praktično rasformiran multietnički policijski sastav na KiM, što je direktno u suprotnosti sa članom 9 Briselskog sporazuma”, istakla je Brnabićeva.

Premijerka je navela da Priština od 14. juna takođe direktno krši Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) i da to nije prvi put.

„Zabrana kretanja robe srpskog porekla na KiM direktno krši princip slobodne trgovine, CEFTA i četvrto poglavlje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Prištine”, navela je predsednica Vlade Srbije.

Istakla je da je direktna posledica toga da Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na KiM sve teže dolaze do hrane i lekova.

„Pred nama je humanitarna kriza. Zdravstvene ustanove u pretežno srpskim sredinama ne mogu da nabave osnovne medicinske potrepštine, poput kiseonika. Među lekovima koji više nisu dostupni su lekovi za hemoterapiju, anestetici, antibiotici, rastvori za infuziju, vakcine itd. Lekovi za izuzetno hitne slučajeve i operacije će biti dostupni još najviše dve nedelje. Nedostaju im čak i be-se-že vakcine za bebe”, navela je Brnabićeva.

Premijerka je istakla da je „ključni događaj od kojeg je sve nepovratno krenulo ka sveobuhvatnoj destabilizaciji bili lažni lokalni izbori održani u aprilu, u četiri opštine na severu KiM”.

„Umesto da shvate da su Srbi napustili privremene institucije kao poziv za potpunu primenu Briselskog sporazuma i spasavanje procesa dijaloga, Priština se odlučila za dalju eskalaciju. Odlučili su da održe lokalne izbore na kojima je učestvovalo samo 0,03 odsto Srba, koji čine više od 95 odsto populacije na severu Kosova i Metohije. Izbori su sprovedeni na smanjenom broju biračkih mesta, glasanje se odvijalo u posebnim kontejnerima pod zaštitom potpuno naoružane vojske. ’Slobodni i fer’ nije termin koji bi bilo ko upotrebio da opiše te izbore”, rekla je Brnabićeva. Dodala je da su nakon tih događaja, koji se ne mogu nazvati izbori, „nameštenici Prištine, jer se ne mogu nazvati izabrani gradonačelnici, nasilno ušli u opštinske kancelarije u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, u pratnji specijalnih jedinica kosovske policije, naoružane puškama duge cevi, što je još jedno direktno kršenje Briselskog sporazuma”. Istakla je da je u tada održanim protestima povređeno više od 50 nenaoružanih Srba, kao i da su pripadnici Kfora su zadobili povrede što je ocenila kao tragično i nedopustivo.

„Tom prilikom su trojica Srba hospitalizovana zbog prostrelnih rana, a četvorica su uhapšena”, podsetila je Brnabićeva.

Premijerka je navela da je od 3. juna, kada je EU zahtevala hitnu deeskalaciju, Priština preduzela ukupno 23 eskalirajuća koraka na severu KiM i da je od tad uhapšeno 24 Srba. Istakla je da su se u istom periodu dogodila 74 etnički motivisana napada na Srbe.

Predsednica Vlade Srbije navela je da je kriza na Kosovu i Metohiji „tragično, ali predvidljivo” eskalirala 24. septembra kada je došlo do oružanog sukoba između grupe naoružanih Srba sa KiM i policijskih i paravojnih formacija iz Prištine u selu Banjska i okolini.

„Istrage su u toku kako bi se dali svi odgovori i rasvetlile sve nejasnoće u vezi sa ovim događajima, uključujući i način na koji su dvojica od trojice preminulih Srba izgubila živote, što je izgleda bilo hladnokrvno pogubljenje nakon što su se predali. Odgovorno tvrdim da ni Beograd, ni bezbednosne strukture Srbije nisu imale nikakve veze sa ovim događajem i spremni smo da međunarodnoj zajednici pružimo sve informacije i dokaze koji su danas dostupni da potvrdimo ovu izjavu”, naglasila je Brnabićeva.

Dodala je da bi želela da iskoristi priliku da izrazi svoje iskreno žaljenje zbog gubitka ljudskih života i da se nada da se to nikada više neće ponoviti.

„Događaji u Banjskoj su, nažalost, logična posledica vladavine straha i terora koju je Priština odlučila da sprovede, uprkos jasnim zahtevima međunarodne zajednice za deeskalaciju, upravo računajući na to da će miran otpor srpskog naroda na severu KiM postati nešto više”, istakla je Brnabićeva.

Premijerka je ponovila da raseljeni Srbi ne mogu da se vrate na KiM.

„Kada pokušaju, muškarci budu uhapšeni, a ženama, poput Dragice Gašić, preti se i bivaju terorisane. Oni Srbi koji su ostali, svakodnevno žive u strahu i nesigurnosti. Priština u suštini želi da oni odu i to jasno pokazuje. Jedanaest odsto je već otišlo. Da budemo potpuno jasni, ono o čemu svedočimo je kampanja tihog etničkog čišćenja”, istakla je Brnabićeva i dodala  da se kampanja sistematskog i rasprostranjenog nasilja nad Srbima i svesnog stvaranja nepodnošljivih uslova za život za njih, sastoji od postepenog, ali trajnog uskraćivanja osnovnih prava, napada pripadnika oružanih prištinskih formacija, fizičkih napada na Srbe i njihovu imovinu i lažnih optužnica.

Brnabićeva je pri kraju obraćanja istakla ciljeve koje Republika Srbija želi da postigne. „Prvi – implementacija svih prethodnih sporazuma,  odnosno Briselskog sporazuma i uspostavljanje CSM-a u skladu sa sporazumom potpisanim 2015. godine. Drugi – bezbednost za naše ljude, za sve ljude na KiM. Dok se dijalog nastavlja, a mi tražimo kompromis koji će obezbediti dugoročni mir i stabilnost, istorijsko pomirenje između Srba i Albanaca, prosperitet, pomozite ljudima koji žive na KiM, Srbima kao i ostalim nealbancima, da žive u miru, uživaju osnovne slobode, sigurnost i sigurnost bez stalnog zastrašivanja i progona”, istakla je Brnabićeva.

Kao treće, navela je da se Beograd zalaže i čvrsto veruje u principe međunarodne vladavine prava i Povelju UN, i da će nastaviti da poziva na puno poštovanje Rezolucije 1244.

„Četiri – mir i stabilnost. Moramo biti u stanju da stvorimo bolju, prosperitetniju budućnost za mlađe generacije. Moramo biti dovoljno hrabri da rešimo sva otvorena pitanja, ma koliko ona bila teška. Ali za to nam je potreban posvećen i pošten partner”, istakla je Brnabićeva i pozvala da se zajednički preduzmu koraci kako bi se sprečilo da kriza potpuno izmakne kontroli.

Brnabićeva je navela da bi najracionalniji pristup bio da Kfor, u skladu sa svojim mandatom prema Rezoluciji 1244, privremeno preuzme punu odgovornost za bezbednost na severu KiM, kao i da bi Unmik mogao da odigra značajnu ulogu u ovom procesu.

Kurti se napadom na Vučevića uključio u predizbornu kampanju 

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je juče da optužbama, koje je na račun ministra odbrane i predsednika SNS-a Miloša Vučevića izneo premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti, on nedvosmisleno pokušava da se uključi u predizbornu kampanju u Srbiji. Brnabićeva je uoči sednice SB UN o Kosovu i Metohiji rekla da Kurti na to ima pravo jer je, pre svega, državljanin Srbije. „On sada, pored toga što stalno optužuje Aleksandra Vučića kreće i u frontalni napad na SNS i novog predsednika Srpske napredne stranke, a to je Vučević. Pored Aleksandra Vučića, njegov arhineprijatelj je i SNS i nijedna druga politička opcija u Srbiji. Verujem da će to i naši građani razumeti”, navela je Brnabićeva za RTS.

Karolin Zijade: Trenutna situacija može jedino kompromisom da se prevaziđe

Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šef misije Unmika Karolin Zijade izjavila je sinoć da trenutna situacija na KiM može jedino kompromisom da se prevaziđe. Ona je na početku sednice SB UN govorila o izveštaju Unmika o KiM, da su deeskalatorne namere ključne da se prevaziđu tenzije i da se nada da će sastanci obe strane sa predstavnicima EU i drugih izaslanika održani 21. oktobra vratiti dijalog na put i to da obe strane primene postignute sporazume.

„Obe strane treba da se obavežu na sprovođenje ranije dogovorenih obaveza, da će raditi na formiranju ZSO i drugih sporazuma. Ako se ne ostvari politički kompromis to će uticati na dobro stanje i život običnog naroda, naročito na severu”, rekla je Karolin Zijade, preneo je Tanjug.

Prema njenim rečima, u tom smislu je važno istaći da odlaganje sprovođenja sporazuma dovodi do odlaganja EU konferencije koja bi verovatno privukla znatnu ekonomsku pomoć. Ona je rekla i da se izveštaj Unmika odnosi na period od 19. marta do 18. septembra, ali da mora da skrene pažnju na bezbednosni incident od 24. septembra u selu Banjska, koji je ta misija osudila i pozvala na uzdržanost.

„Taj događaj je pogoršao već narušeno bezbednosno okruženje koje karakteriše kontradiktorna percepcija naročito na severu KiM. U danima koji su prethodili političke i bezbednosne tenzije su se stalno povećavale u odsustvu opipljivog dijaloga”, rekla je ona. Dodala je i da retorika obe strane deli, umesto da se šire političke poruke koje smiruju.