„Plava lokomotiva” nezaustavljivo propada

Parnu lokomotivu koja je deceniju vukla Titov „Plavi voz”, a 39 godina ulepšavala deo između nekadašnje Glavne železničke stanice i Pošte šest na Savskom trgu dobro je nagrizao zub vremena. Trenutno služi samo beskućnicima koji se u kabini za mašinovođu sklone od kiše ili se iza lokomotive kriju kada treba da obave neke „potrebe”. U visokoj travi koja je obavija pobacani su ostaci raznovrsnog smeća, a na jednom mestu nalaze se i nečije stvari. Već nekoliko godina se priča kako će ona biti obnovljena, ali se sa tim još uvek nije počelo. Ne zna se tačno još ni gde će biti smeštena, jer se još razrađuje plan kako će izgledati unutrašnji deo Savskog platoa. I dalje se razmatra gde će bitu ulaz u metro, a gde „parnjača”.

U junu 2020. godine pojavile su se prve naznake da bi „Plava lokomotiva” mogla da bude premeštena, ali se tada čulo da bi ona trebalo da se nađe na Savskom platou bliže glavnom ulazu u Železničku stanicu.

Zatim se 2021. pojavio plan da lokomotiva bude prebačena nekoliko metara dalje i to na mesto gde se nekada nalazio prvi kolosek. Taj prostor je trebalo da bude uređen i da predstavlja takozvani unutrašnji plato Savskog trga. Bilo je predviđeno i da na platou iza zgrade nekadašnje Železničke stanice, a budućeg Istorijskog muzeja Srbije, budu oformljene i kulturne institucije poput pozorišta, ali i javna garaža.

Sudeći po ovogodišnjem modelu, odnosno renderu „Beograda na vodi”, na mestu gde je bio predviđen prvi kolosek trebalo bi da bude ulaz u stanicu budućeg metroa, a da lokomotiva bude izmeštena ispred zgrade Istorijskog muzeja, a bliže Pošti, na mestu gde sada voze skejteri. Kako će to na kraju izgledati, valjda će se znati u skorije vreme.

U „Železnicama Srbije” su već 2021. godine istakli da ova lokomotiva mora da ide na restauraciju.

– U programu poslovanja „Železnica Srbije” a. d., čije je donošenje u toku, planirana su sredstva za restauraciju muzejskih eksponata, pa samim tim i pomenute lokomotive. Trebalo bi imati u vidu i to da su zaštita i restauracija muzejskih eksponata propisane Zakonom o zaštiti kulturnih dobara i podležu strogim muzeološkim propisima. U kontaktu smo sa nadležnim organima iz grada koji su zainteresovani da se jedan broj lokomotiva iz Fonda Železničkog muzeja, među kojima je i „Plava lokomotiva”, izloži u sklopu uređenja na prostoru Savskog trga i okoline – stajalo je tada u odgovorima „Železnica” našem listu.

I ove godine su u programu poslovanja bila planirana sredstva za njenu restauraciju, ali taj posao ni sada nije realizovan.

„Plava lokomotiva”, odnosno parna lokomotiva serije JŽ 11-022, jedna je od prvih koja je vukla „Plavi voz”. Na njegovom „čelu” bila je od 27. marta 1947. godine pa narednu celu deceniju. Proizvedena je u fabrici „Mavag” u Budimpešti 6. februara 1947. godine. Pripada grupi brzovoznih parnih lokomotiva, a u svom zlatnom periodu dostizala je brzinu od 90 kilometara na sat. Dužina parnjače sa takozvanim tenderom, gde se skladišti ugalj, jeste oko 21 metar. Tender može da primi 21 kubni metar vode i 9,5 tona uglja. Težina lokomotive je 85 tona, a tendera od 57,6 do 60,6 tona.

Od 1947. do 1978. godine parnjača je prešla više od 1.600.000 kilometara.

Jugoslovenske železnice remontovale su 63 ovakve lokomotive, a ova je jedini sačuvani primerak u Srbiji i pripada Tehničkoj zbirci Železničkog muzeja. Kao spomen-obeležje na mesto na kome se trenutno nalazi postavljena je 10. aprila 1984. godine. Parnjaču sa spomen-pločom svečano je otkrio jedan od mašinovođa „Plavog voza” Milorad Grozdanović. To je urađeno povodom obeležavanja trostrukog jubileja – stogodišnjice pruge Beograd–Niš, tridesetogodišnjice radničkog samoupravljanja JŽ-a i Dana železničara. Pripremu za izlaganje ove parnjače radili su „Goša” šinska vozila iz Smederevske Palanke, ŽTO „Beograd” i tadašnji OOUR za vuču vozova „Beograd”.

Železnički muzej u Beogradu čuva i originalnu lokomotivsku knjigu u kojoj su svi podaci od momenta njenog prispeća do 1978. godine, kada je isključena iz saobraćaja.

Stara Pošta novi dom za beskućnike

Osim „Plave lokomotive” i prostora oko nje beskućnici su „zauzeli” i deo ispod nadstrešnice i bočnog ulaza u nekadašnju Poštu 6. Sada na tom mestu umesto poštanskih sandučića, „leže” stari dušeci gde ljudi bez krova nad glavom spavaju, džakovi i pohabani koferi u kojim drže ono malo stvari što imaju. I oni se snalaze kako znaju i umeju. Nađe se tu i metla da se počisti novo sklonište, ali i sušilica za veš da se prosuša na vetriću dok je lepo vreme.

Pošta je 11. septembra iz zdanja u Savskoj 2 izmešeta na ugao Nemanjine ulice i Hajduk Veljkovog venca.