Gde je Zvezda izgubila lepotu igre

Neki teoretičari fudbala oštro zameraju Baraku Baharu da je današnji tim Crvene zvezde u odnosu na prethodne, što su se takođe takmičili u Ligi šampiona, izgubio dobro prepoznatljivu fudbalsku filozofiju, koja obično krasi našeg prvaka, posebno kada se sprema za Evropu. Obrazlažući svoj stav, oni ističu da Zvezda više i ne liči na sebe, da se za ova tri meseca izgubila ona lepota igre, koja je oduševljavala njene verne navijače. Ipak, da bi se dobila nešto objektivnija  i celovitija slika ovog sadašnjeg tima, koji se do elite probio bez kruga kvalifikacija, biće potrebno još malo vremena. Bar do revanša sa Lajpcigom. Uopšteno gledano, „crveno-beli” su bili daleko kreativniji kada su ispred sebe imali bar jednu ili dve prepreke u kvalifikacijama, koje bi svaki trener koristio za bolje uigravanje tima. Ovako, Barak Bahar je na početku leta imao jedan a na početku jeseni drugi tim! U takvim okolnostima, kada praktično i nije formulisan glavni tim, odnosno nisu se jasno ocrtale njegove glavne konture, bilo je teško tražiti značajnije rezultatsko ostvarenje.

U prva tri kola Lige šampiona Crvena zvezda je osvojila samo bod i to kod kuće protiv Jang bojsa. Možda su samo najveći optimisti očekivali mnogo više, ali treba biti realan da današnja Crvena zvezda sa ovim trenerom i ovom grupom igrača ne uliva baš previše optimizma. Činjenica je da Lajpcig ne spada u najjače evropske klubove, ali je preksinoć  taj nemački tim gotovo sa pola snage uspešno preskočio još jednu prepreku u grupnoj fazi, pa se s pravom postavlja pitanje: šta bi bilo da je ispred našeg prvaka bio mnogo jača ekipa?

Opšte je uverenje da se sama Baharova fudbalska filozofija svela na jedno – na igru bez sistema i da se što manje zamera navijačima, koji su istini za volju trenutno najbolji deo Zvezdine fudbalske familije. Ali, ne mogu navijači da ostvaruju rezultat, ne mogu da trče umesto fudbalera, koji su za ovdašnje prilike dobro plaćeni. Neki čak i pretplaćeni.

Mnogi kažu da je Zvezdin fudbalski sistem poremećen onog časa kada je novi trener pokušao da disciplinuje neke igrače, koji ne prihvataju krutu disciplinu. Kako je uopšte moguće da nosilac igre oličen u Geloru Kangi i magični majstor fudbala poput Aleksandra Kataija, ne budu glavni i u ovoj generaciji Zvezdinih igrača, kada su se već dokazali na fudbalskom polju? Imajući u vidu specifičan fudbalski mentalitet pomenutih fudbalera, jasno je da je Bahar vrlo brzo naišao na visok zid. Kanga i Katai su se poprilično dugo „oporavljali” od povreda, pa sada kada dobijaju šansu „na kašičicu” kao da nemaju prevelik motiv da se ponovo dokazuju novom šefu. Ili možda imaju neku drugu nameru?

U ovom začaranom fudbalskom trouglu: Bahar –Kanga –Katai čini se da leži srž glavnih Zvezdinih problema. Sada je otvoreno pitanje ko uopšte može da reši taj problem koji nije uopšte mali. Da li će takav potez na kraju koštati trenera ili igrače pokazaće predstojeći zimski prelazni rok. Ali ono što je vidljivo jeste da Zvezda ne igra više onaj fudbal sa puno žara i elana, već da je poprilično napeta, nervozna kao i njen trener, čiji pomoćnici slabo rade svoj posao, osim što skaču i mašu rukama pored linije ili iza trenerovih leđa.

Nema sumnje da je sportski sektor sada na velikom ispitu. Trener još uživa ogromnu podršku, ali je pitanje da li će to da potraje, jer Zvezdu očekuju novi ispiti. Do revanša sa Lajpcigom ostalo je nešto manje od dve nedelje.

Na kraju, svi se pitaju:da li su najnovija pojačanja: Endiaj, Hvang i Điga, zaista pojačanja za Ligu šampiona, bar ona koja su u tom trenutku bila potrebna Crvenoj zvezdi, ili je to samo bačeni novac za igrače, koji ne mogu ili nisu u stanju da naprave razliku u klasi. Otuda i ne čudi što je Olanjinka nezadovoljan minutažom, što je Kanga i dalje ljut na Bahara, što Katai nikako da proradi. A kada je tako onda ceh plaća Crvena zvezda. Ni kriva ni dužna. A šta je sa Zvezdinom decom koja trpe? Mijatović, Nedeljković, Lučić jesu budućnost Crvene zvezde i oni mnogo bolje razumeju probleme tima. Bolje nego Endiaj, Điga ili Hvang. Zar Crvena zvezda nije dostigla svoj zenit kada je u timu imala najviše domaćih igrača, pa makar i po cenu neuspeha.