Srbi ostaju na Kosmetu uprkos pritiscima

Bez obzira koja albanska politička opcija bila na vlasti na Kosovu i Metohiji, čini sve da oteže i obesmisli život Srbima. Nekada su ti pritisci uvijeni u kvazi demokratsku obladu kada su na vlasti Demokratski savez Kosova i Demokratska partija Kosova ili je na delu gruba i ogoljena sila kada južnom srpskom pokrajinom vlada Samoopredeljenje albanskog ekstremiste Albina Kurtija.

Istoričar Aleksandar Gudžić kaže da od odlaska srpskih bezbedonosnih snaga, od pre 24 godine, Priština uskraćuje normalan život Srbima na Kosovu i Metohiji, ali uprkos svemu tome, oni veruju u opstanak.

„Šta je to normalan život? Normalan život je da kada odeš na groblje i zatekneš čitave nadgrobne spomenike svojih predaka, kada odeš u apoteku zatekneš pune rafove lekova, kada odeš u prodavnicu kupiš proizvode koji tebi odgovaraju. Tu normalnost Priština već 24 godine uskraćuje Srbima, Srbi odlaze na groblje, ali ne zatiču čitave nadgrobne spomenike, odlaze u apoteku ali ne zatiču pune rafove lekova, medikamenta, jer je neko odlučio da stavi zabranu na uvoz lekova i robe iz Srbije. Ali pored tih ugroženih prava, Srbi i dalje veruju u opstanak, neki od njih se i smeju i odlučni su da ostanu i izdrže sve”, rekao je Gudžić za Kosovo onlajn

Od dolaska Aljbina Kurtija na vlast Kosovo je napustilo 11 odsto Srba, što je, ističe Gudžić rezultat aparthejda koji već 24 godine sprovodi Priština. 

„Život ljudima u zatvoru u nekom trenutku dosadi i žele da prekinu život u zatvoru i getu i odluču da odu sa Kosova i Metohije”, tvrdi Gudžić, podsećajući da međunarodna zajednica ostaje „gluva i nema” na poteze Prištine.

„Međunarodna zajednica od 1999. godine do danas upoznata je sa kršenjem ljudskih prava, ali ima politiku nečinjenja i posmatranja onoga što se dešava na terenu”, rekao je Gudžić.