Knjige Nikolaja Svečina

Ovaj autor ne izbegava teške teme i životne nedoumice što čitaocu nudi uvid u život Rusije pretprošlog vekaAko bi bilo pretenciozno imenovati naslednike ruskih velikana poput Puškina, Jesenjina, Tolstoja, Dostojevskog, onda bi se u najmanju ruku mogao izdvojiti Nikolaj Svečin, koji je u svojim knjigama „Zaveštanje protopopa Avakuma” i „Lov na cara” sa neverovatnim umećem živo opisao atmosferu u Rusiji tih vremena u kojima su živeli pomenuti pisci. Njegove knjige mogle su se naći na štandu „Informatike” na nedavnom Sajmu knjiga.

Nikolaj Svečin je rođen u Nižnjem Novgorodu, gde je i odrastao i proveo svoj život. Svečin je pre titule književnika bio diplomirani ekonomista, a kao svaki pisac koji obećava, imao je život pun preokreta: radio je u fabrici, državnoj upravi, bankama i finansijskim ustanovama. Zanimanje za istoriju i književnost ga je ipak dovelo dotle da napiše prvi roman 2001. godine a zatim i još tridesetak do danas.

Sa talentom za rekonstrukciju prošlosti i upornošću u iščitavanju čitavih arhiva kako bi dočarao događaje koje opisuje u svojim knjigama, Svečin svoje detektivske priče potkrepljuje istinitim događajima i uslovima u kojima je živeo ruski narod u 19. veku. Tačnije, 1879. godine u Nižnjem Novgorodu, kada se odvija radnja ovih romana. Upravo u ovom gradu se održavao najveći sajam u svetu kada je u mesec dana tokom leta prošlo oko pet miliona posetilaca iz celog sveta. Ovaj grad na ušću reke Oke u Volgu u centralnom delu Rusije, bio je glavni događaj tada ni približno povezanog sveta kao danas, u kojem se trgovalo svime čega je čovek tog vremena mogao da se seti: od dijamanata iz Holandije, čelika, uglja i nafte iz Sibira, pa sve do čajeva iz Kine. Svako veliko dešavanje privlači i velike nevolje koje donose lopovi i ubice koji dolaze sa svih svetskih meridijana.

Istorijski okvir, zasnovan na detaljnim istraživanjima arhiva, pripovedaču služi za razvoj krimi zapleta gde je u glavnoj ulozi lik policijskog detektiva Alekseja Likova, nosioca izvanrednih mladalačkih vrlina i ideala, koga uporno prati srećna zvezda u okršajima sa zlikovcima iz podzemlja ali i iz vrhova društva ruske imperije. Pisac na istorijskoj podlozi gradi svoje likove, zaplete i dijaloge, što čitaocu nudi uvid u život Rusije pretprošlog veka, kao i zabavu u traganju i pobedama nad zlikovcima. U takvom sadržaju, autor (kao i svi drugi ruski autori) ne izbegava teške teme i životne nedoumice, čime postiže da tečno izlaganje – lako za čitanje – ipak nimalo nije jednostrano niti jednoumno, već skoro neprimetno, dostiže visine najboljih literarnih dometa navodeći često čitaoca da se zamisli.