Dve Armanijeve serije

Armani je u poslednjoj četvrtini susreta sa Efesom došao do pobede sa kojom se vidi da je za mnogo više od skora sa starta Evrolige, ali današnji (20.30) okršaj sa Crvenom zvezdom u „Beogradskoj areni” pokazaće da li će se brzo i podići na tabeli.

Italijani su sa pet uzastopnih pobeda protiv „crveno-belih” (tri u Srbiji) i eventualni poraz srpskog sastava ne bi bio za velike analize, ali bi „gorelo pod nogama” za visoke ambicije. Pobede su važne i za slučaj da Zvezda izgubi korak za plej-of, jer bi govorile da su ovi mečevi za gledanje.

Danas je za reflektore dolazak Nikole Mirotića, najveće zvezde Evrolige sa statusom prvog strelca (19,1 poen), trećeg skakača (ovo pozicija i za ofanzivne skokove, sa 2,7 po susretu, ukupno sedam) i trećeg igrača po prosečnom indeksu korisnosti. Igra bivšeg NBA asa i rezultati ekipe su u raskoraku, ali to nije do njega.

Mirotić sa 1,7 izgubljenom loptom po susretu radi za jači Armani, od ovog sa najviše grešaka u Evroligi (13,8). Petorka bez njega, po izgubljenim loptama je sa 9,7 po susretu (najviše Ševon Šilds, 2,4), reklo bi se da je ekipa bez odgovarajuće napadačke hijerarhije iza njega.

Zbirno 12,4 poena od Nikole Melija i Kevina Pangosa pokazuje da bi trebalo videti ko je drugi, ili treći igrač Armanija. Mirotić, Meli i Pangos su zapravo i trio igrača sa liste deset najplaćenijih za prethodnu evropsku sezonu (sajt „Eurohups”).

Drugim rečima, Šilds (15,7 poena, 44 odsto šuta za tri poena, 31 minut igre) je sa kvalitetom da stigne do ovih brojeva i iz solo akcija, ali je za Armani da vidi igru ovih drugih, jer ovako su ispod svojih mogućnosti.  I rivali ih lakše „skautiraju”.

Biće teže pripremati napad za Armani, ako ovu svoju odbranu za igru „jedan na jedan” bude igrao čvršće. Reklo bi se da su ovo videli iz Crvene zvezde, i pokušali da spreme igru sa većim brojem asistencija, protiv Mornara (32).

Tridesetdvogodišnji Nikola Mirotić je za četiri sezone u Barseloni pokazao da je veći igrač od statusa iz NBA . Glavni razlog za odbijanje sjajnog ugovora sa Jutom, jeste želja da nije daleko od familije, ali njegovu igru i danas trebalo bi gledati iz perspektive košarkaških razloga koji su uticali da se vrati. Crnogorski as je ovo objasnio sledećim rečima:

„Želeo sam da ponovo osetim radost ove igre. Moja rola u NBA zasnivala se na jednoj igri. Bio sam igrač kojem se dobacuje lopta da šutira iz pozicija za šut, ili igra igru visokih igrača koji se oslobađaju za šut. Cela uloga je da postignem deset poena i pokupim par skokova. Osećao sam da vreme ide a da nisam odigrao igru za koju bih mislio da je moj vrh, iako je košarka koju sam igrao visoko. Prepoznao sam da se smanjuje želja za napredovanjem, onda sam odlučio da se vratim i pokušam da dođem do većih visina u Evropi”.

Crvena zvezda je sa više srpskih asova koji su se vratili iz NBA, Milošem Teodosićem, Nemanjom Nedovićem i Ognjenom Kuzmićem i bilo bi odlično, i u slučaju novih poraza, da zaigraju igru svojih košarkaških vrhova. Armani je i sa serijom od sedam evroligaških poraza na strani (ove sezone bez pobede van svoje dvorane i Alba i Crvena zvezda).