Šta je svetu doneo susret Bajdena i Si Đinpinga

Odnosi velikih sila su u modernom svetu centralno pitanje međunarodnih odnosa, ali i unutrašnje politike zemalja širom sveta. Dva najkrvavija rata u istoriji čovečanstva svoj uzrok pronalaze upravo u sukobima između velikih sila, koji su zahvatili ceo svet. Zbog toga su danas odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Kine toliko relevantni i u Srbiji. To je normalno jer eskalacija odnosa na relaciji Vašington–Peking lako može da poremeti naše planove za budućnost. Sa druge strane, ne treba ni zaboraviti koliko je velika korist koju ceo svet ima kada je okean izuzetno kompleksnih kinesko-američkih odnosa miran. Saradnja među narodima i jačanje njihovih veza su doveli do ogromnog napretka u skoro svakoj sferi ljudskog života.

Bilo bi naivno reći da je globalizovani svet savršen, međutim, bez oklevanja se može reći da je neuporedivo bolje mesto za život nego svet pre globalizacije. Globalni lanac snabdevanja je svetu doneo mnoge koristi – pristup globalnim tržištima omogućava iskorišćavanje resursa iz najefikasnijih izvora i dovodi do smanjenja cena i rasta efikasnosti u nacionalnim ekonomijama. On takođe omogućava učesnicima u tržištu da diverzifikuju svoje izvore robe i tako smanje rizik i povećaju fleksibilnost u slučaju disrupcija. Trebalo bi napomenuti da globalnog lanca snabdevanja nema bez SAD i Kine. Ekonomski odnos ove dve države je toliko širok da na neki način obuhvata i celokupnu svetsku ekonomiju zbog kompleksne međuzavisnosti koja je osnovni deo globalizacije i iz koje dolaze sve beneficije koje globalizacija donosi.

Malo je reći da je atmosfera koju u poslednjim godinama stvaraju kinesko-američki odnosi tmurna. Kako raste broj žrtava u ratovima u Ukrajini i Gazi, tako raste i svest o katastrofalnoj razmeri posledica potencijalnog konflikta oko Tajvana, u poređenju sa kojim rat u Ukrajini deluje kao obična čarka. Zbog toga je značajan APEK (Azijsko-pacifička ekonomska saradnja), samit nedavno održan u San Francisku. Može se reći da je susret ove dvojice lidera bio više nego potreban jer dve najveće svetske sile u ovako nestabilnom vremenu moraju da ostatku sveta demonstriraju da su spremne da se u rešavanju svojih problema okrenu razgovoru, a ne dizanju tarifa i sankcijama. Spremnost na razgovor i rešavanje sporova mirnim putem je glavna i obećavajuća poruka sa ovog samita, što se vidi i u konkretnoj odluci nastaloj na njemu – Kina je ponovo uspostavila vojnu komunikaciju sa SAD.

Prekid direktnog kontakta između dve vojske je inicirala Kina kao odgovor na posetu Tajvanu tadašnje spikerke Doma predstavnika američkog Kongresa, Nensi Pelosi. To je bio izuzetno rizičan i oštar potez kineskih vlasti jer bez direktnih kanala komunikacije između američke i kineske vojske nesrećni slučaj poput sudara dve letelice može da preraste u razmenu vatre.

Zavisnost od Kine je ključno pitanje za sve države na Zapadu i one sve više nastoje da najvažnije sektore poput energetike, rudarstva i odbrane zaštite od kineskog uticaja diverzifikacijom i ulaganjima u bezbednost podataka. Javnost stiče utisak da je u toku priprema za odbranu u slučaju produbljivanja ekonomskog sukoba sa Kinom. Međutim, donosioci odluka u Vašingtonu, Briselu i Pekingu su podjednako svesni da nikako ne mogu da priušte ekonomski, a tek oružani rat. Zbog toga je bitno da postoje susreti poput onog u San Francisku. Ljudima u SAD, Kini i ostatku sveta je potrebno pokazati da na kraju dana ove dve sile moraju da sarađuju jer samo tako mogu da zadrže svoj prosperitet.

Kina je zavisna od Zapada isto koliko je on zavistan od nje. Značajan deo njenog ekonomskog rasta potiče od izvoza robe na zapadna tržišta, dok je razvoj kineskih tehnoloških kapaciteta uslovljen pristupom naprednim tehnologijama sa Zapada. Prema nekim procenama, kineska imovina u SAD iznosi oko 1,9 biliona dolara, od toga je većina u američkim obveznicama. Kineske investicije u SAD su 2016. godine iznosile oko 46 milijardi dolara, dok se taj iznos 2022. smanjio na oko pet milijardi. Taj trend je u velikoj meri bio posledica sve gorih kinesko-američkih odnosa, ali i velikih potresa u kineskoj ekonomiji još od pandemije kovida 19.

Ipak, taj trend se polako menja i dobar primer je kineski proizvođač litijumskih baterija za električna vozila, kompanija „Gotion”, koja će investirati dve milijarde dolara u postrojenje u Ilinoisu u SAD. Ovo je jedna od najvećih investicija u oblasti proizvodnje koje je Ilinois video u proteklih nekoliko decenija i uklapa se u želju američke države Ilinois da bude centar za proizvodnju električnih vozila. U Americi će se ove godine zabeležiti rekordna prodaja električnih automobila u iznosu od devet odsto od ukupnog broja prodatih novih automobila na tržištu. To je i dalje daleko manje nego u Kini ili Nemačkoj gde je udeo električnih vozila na tržištu 30 odsto, ali neke države poput Kalifornije i Vašingtona očekuju da 100 odsto novih prodatih automobila do 2035. godine budu električna vozila.

Ne treba zaboraviti ni važnost stranih direktnih investicija za kinesku ekonomiju – sudeći po retorici i ključnim porukama Si Đinpinga sa samita u San Francisku, kineski lider je Pacifik prešao sa ciljem da ohrabri i podstakne dodatne američke investicije u Kinu. Za razliku od kineskih investicija u SAD, američke investicije u Kini beleže stabilan rast u prethodnoj deceniji i 2022. su iznosile čak 126 milijardi dolara. Iako američki političari u Kini najčešće vide pretnju, privatni sektor u njoj više vidi odličnu priliku za investicije. Pitanje je koliko SAD uopšte ima prostora za protekcionističke mere usmerene ka limitiranju američkih investicija u Kinu, pošto od njih najveću štetu osećaju iste korporacije koje su neki od najvećih donatora u američkoj politici. I administracija Džoa Bajdena je prepoznala to da je ekonomski sukob sa Kinom preskup i da vredi napraviti određene ustupke. To se vidi i u dogovoru o održavanja statusa kvo na Tajvanu i spremnosti SAD da u budućnosti izbegava dizanje tenzija potezima poput posete Nensi Pelosi.

Samit u San Francisku se za sada može okarakterisati kao uspeh – dijalog i diplomatija su ponovo došli u prvi plan kada su u pitanju kinesko-američki odnosi i privremeno je oslabljena retorička vatra koja se već duže vreme rasplamsava na relaciji Peking–Vašington. Zapad sve više teži ka tome da pronađe model za saradnju sa Kinom i to se vidi i van nedavnog susreta Si Đinpinga i Bajdena. Ključna oblast za saradnju u budućnosti treba da bude i trgovina. Iako je ona već razvijena, i dalje postoje razne prepreke u vidu tarifa i sporova unutar Svetske trgovinske organizacije i Zapad i Kina mogu isključivo da kroz transparentne pregovore nađu modus vivendi kada su u pitanju njihovi globalni ekonomski interesi. Dodatni rast trgovine bi i značajno smanjio šanse za izbijanje oružanog konflikta, u kombinaciji sa održavanjem statusa kvo na Tajvanu donosi veću bezbednost za sve aktere.

Politikolog

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista