Put ka bržem registru nepokretnosti

Republički geodetski zavod (RGZ) izvršio je potpunu digitalizaciju listova nepokretnosti, a paralelno s time unapredio i softver za upise, čime je pre svega podignuta efikasnost u samom katastru, ali i u radu javnih beležnika, koji su dobili direktan uvid u moderno ustrojen registar nepokretnosti, rekao je predsednik Javnobeležničke komore Srbije (JKS) Srbislav Cvejić na okruglom stolu koji je privukao veliki broj učesnika nedavno održane Kopaoničke škole prirodnog prava „Slobodan Perović”.

– Sve to zajedno unapredilo je pravnu sigurnost i značajno podiglo nivo pouzdanja u podatke katastra – rekao je Cvejić i objasnio načine kako bi postupak upisa u praksi mogao biti dodatno unapređen i pojednostavljen, još efikasniji i brži.

JKS je predložila izmene Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, kao i izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o javnom beležništvu.

U situacijama kada se prometuje nepokretnost koja je uredno upisana u katastar, s potpuno čistim pravnim statusom, JKS predlaže da javni beležnici, nakon sastavljanja isprave ili solemnizacije (potvrde i overe) ugovora, uz odgovarajuće ovlašćenje, mogu da izvrše izmenu podataka u katastru i upis novog vlasnika.

– Izdali bismo nov list nepokretnosti strankama koje su prisutne. Stranke bi se odrekle prava na prigovor i taj upis bi bio definitivan, čime bi praktično svi poslovi oko novog upisa bili završeni u roku od deset do 15 minuta – objasnio je Cvejić.

U situacijama kada ima određenih nedostataka u pravnom kontinuitetu, javni beležnici predlažu da bi taj problem mogao bi da se prevaziđe sastavljanjem zapisnika o poravnanju.

Predlog javnih beležnika obuhvata i situacije u kojima postoje stare isprave, iz vremena pre uvođenja javnog beležništva.

– Mnogo je ugovora koji su kod građana u fiokama, a najčešće su u pitanju potpuno čiste situacije. Primera radi, u Beogradu imate hiljade ugovora o otkupu stanova koji i dalje nisu realizovani. Ta može jednostavno da se reši tako što bi stranka podnosila zahtev javnom beležniku, koji bi odlučivao po pravilima vanparničnog postupka. Bilo bi potrebno izmeniti Zakon o vanparničnom postupku, gde bi javni beležnik utvrđivao sve relevantne činjenice i donosio rešenje o upisu prava svojine – precizirao je Cvejić.

Dešavalo se i da stan nakon otkupa bude nekoliko puta prometovan, a ugovore o kupoprodaji je pre 2014. godine overavao sud, koji se nije bavio sadržinom ugovora. Ti ugovori imaju određene nedostatke, ali ne takve da dovode u pitanje osnov sticanja na strani novog vlasnika, već su to određene manjkavosti u pogledu označavanja nepokretnosti, broja, površine, položaja, pogrešnog matičnog broja, imena, prezimena – naveli su javni beležnici u okviru diskusije na okruglom stolu.

JKS predlaže da u takvim slučajevima javni beležnik donosi odluku da je isprava podobna za upis predbeležbe prava svojine za lice koje je verovatni imalac prava, kao uslovnog upisa prava svojine na predmetnoj nepokretnosti, a sve do protoka roka od tri godine.

– Protokom roka od tri godine, što je inače rok za brisovnu tužbu, onaj koji je predbeležen bio bi upisan kao nosilac prava svojine na predmetnoj nepokretnosti. Imajući u vidu da postoji mogućnost da se raspolaže i predbeleženim pravom, promet ovakvih nepokretnosti ne bi bio zaustavljen – objasnio je Cvejić.

Pored povećanja pravne sigurnosti, ovakve izmene doprinele bi i povećanju budžetskih prihoda, s obzirom na to da u ovom trenutku postoji veliki broj nekretnina koje se ne oporezuju i ne mogu da se prometuju.