Zabrana dinara pretnja opstanku Srba na KiM

Najava ukidanja dinara od 1. februara kao sredstava plaćanja na Kosovu i Metohiji ozbiljno će dodatno narušiti spokojstvo Srba i dovesti u pitanje njihov opstanak u južnoj pokrajni. Pored golgote, hapšenja pod izmišljenim izgovorima i besmislenog paradiranja policije s dugim cevima na severu Kosmeta, cilj ovog ekonomskog udarca Prištine je kidanje svih njihovih veza s centralnom Srbijom. Centralna banka Kosova saopštila je da je na sednici održanoj 27. decembra odbor te banke doneo uredbu o gotovinskom poslovanju prema kojoj je jedina valuta koja se može koristiti na Kosovu za transakcije u gotovini i platnom sistemu – evro, što znači da od 1. februara, kada uredba stupi na snagu, srpski dinar neće moći da se koristi.

Time se stvaraju zakonske pretpostavke za obustavu svake dalje upotrebe srpskih dinara na KiM, uključujući obustavu dinarskog transfera, bankarskih transakcija i gotovinskih plaćanja. Takođe, nezakonitim će se smatrati i svaki transfer dinara na KiM, a takve radnje će se sprečiti raspoređivanjem i upotrebom specijalnih policijskih snaga na srpskim područjima. To praktično znači da će banke koje posluju s dinarima biti zatvorene, a korišćenje dinara u prodavnicama biće zabranjeno. Uz stalni rizik od brutalnih upada specijalne policije u bilo koji objekat. Osim toga, sve institucije Republike Srbije koje deluju na KiM, kao što su škole i bolnice, imaće poteškoća u radu. Plate, penzije, socijalna davanja i druge subvencije koje Srbija pruža svojim građanima na Kosovu biće ograničene. Ova odluka bukvalno će pogoditi sve Srbe koji žive na Kosovu, bez izuzetka, ali i mnoge druge, Albance, Bošnjake, Gorance, Rome. Sve koji koriste dinar kao sredstvo plaćanja.

To bi se, međutim, odrazilo i na pokrajinski budžet koji se svake godine punio dinarima iz Beograda, u protivvrednosti od više stotina miliona evra, što će neminovno dovesti do nastavka ekonomskog pada Kosmeta. Ipak, Albin Kurti je sigurno uz sugestije nekih država sa Zapada izračunao da će primena ove regulative gurnuti Srbe u siromaštvo i možda dovesti do razloga da i oni napuste Kosmet. To je razlog zašto takvi procesi vode ka prekidu dijaloga Beograda i Prištine koji je i bez ovih mera u ozbiljnoj krizi.

„Prekid platnog prometa Prištine s centralnom Srbijom predstavlja možda do sada najozbiljnije ugrožavanje opstanka srpskog naroda na KiM i njegovog života”, izjavio je predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun za Tanjug. Ističe da bez finansijske podrške iz Beograda, koja samo preko Kancelarije za KiM godišnje iznosi više od 100 miliona evra, ne može da se računa na to da srpski narod može da opstane na KiM. „Ako neko želi da prekine taj novčani tok, da onemogući Srbiju da pomaže srpskom narodu u svim oblastima života, i kada su isplate penzija, plata, i socijalna davanja i jačanje ekonomije, obrazovanja, zdravstva, dakle kompletan socijalni život Srba na KiM pokriven je finansiranjem iz Beograda. Ako to Priština želi da prekine, onda pokazuje jasne namere da želi da onemogući Srbima normalan život na KiM i opstanak tamo”, objasnio je Drecun, koji smatra da će Srbija određenim međunarodnim aktivnostima uspeti da ublaži tu meru ili pronađe neko rešenje koje bi omogućilo da Beograd može i dalje da finansira srpski narod na KiM.

Predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša kaže da je situacija u vezi s platnim prometom Kurtijev način postupanja godinama unazad i da je ovo finalizacija toga. Primećuje da kada god dođe do smirivanja situacije, Kurti nađe neku sličnu akciju koja bi podigla tenzije. „I Albanci primaju penzije u dinarima, pitanje je kako će ti ljudi koji žive u mestima gde jedino ima bankomat Poštanske štedionice primati penzije”, ukazuje Beriša. Ističući da Kurti zna šta radi i da to radi sistemski, Beriša ukazuje da je problem međunarodna zajednica koja je i prekjuče imala istu retoriku. „Čuli smo i Lajčaka – ’oni su upozorili, to ne može tako’, ali nisu ništa preduzeli da se to stanje vrati na prvobitno”, naglašava Beriša.

Inače, vreme kada se Kurti odučio na ovu meru nije slučajno, jer se to radi uoči evropskih i američkih izbora, kada će biti vakuum u dijalogu. Ovo je godina raspleta, u kojoj je, dok svaki kosovski policajac i saobraćajac nosi automatsko oružje, sve osim sigurnog mira moguće. Pre dve godine, 11. januara 2022, državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Entoni Blinken naveo je u pismu Kurtiju da SAD gledaju na njegovo lično vođstvo i zatražio od njega „da izbegava akcije i retoriku koji mogu povećati tenzije”. Poslednji je trenutak da Blinken stane iza svojih reči i da politički odgovor na još jedan jednostrani akt kosovske vlade pre nego što bude kasno za Srbe. A u tom slučaju biće kasno i za održivi mir i suživot.

Srpska lista: Alarm za međunarodne predstavnike

Srpska lista ocenila je juče da je odluka režima Albina Kurtija da od 1. februara ukine upotrebu srpskog dinara na Kosovu i Metohiji u stvari odluka da se Srbi proteraju sa ovih prostora bez upotrebe oružja. Nakon svih oblika institucionalnog nasilja koji su korišćeni protiv srpskog naroda od strane Kurtijevog autoritarnog režima i koji nije uspeo da protera sve Srbe s Kosova i Metohije, sada se odlučio da zabrani dinar na Kosovu i Metohiji i na taj način najdirektnije ugrozi fizički opstanak srpskog naroda, navodi se u saopštenju, preneo je Tanjug. „Ako se ima na umu da desetine hiljada Srba živi i opstaje na Kosmetu i da sve srpske institucije funkcionišu zahvaljujući finansijskim davanjima naše države Srbije, onda se može zamisliti šta bi se desilo s našim narodom ako bi se dinar ukinuo, dakle Kurti bi da ukine život Srba na Kosovu i Metohiji”, dodala je Srpska lista.

Imajući u vidu koliko je opasna ova odluka, njena primena bi, kako se upozorava, izazvala klasično etničko čišćenja Srba i nealbanaca s ovih prostora. „Ovo mora biti alarm međunarodnim predstavnicima da najhitnije reaguju i zaustave Kurtijevo ludilo pre nego što bude prekasno. Nije vreme za anemične poruke koje se u Prištini shvataju kao saglasnost, već za odlučnu reakciju koja će zaštiti srpski narod od ovog zuluma”, zaključuje se u saopštenju.

M. Ć.