Počela kampanja za osvajanje Istanbula

Godina koja je upravo počela u znaku je priprema izbora u Americi, Rusiji, Indiji, Evropskom parlamentu i više od pedeset zemalja širom planete, dok je u Turskoj u prvom planu bitka za ponovo osvajanje Istanbula, u kojem je u poslednje vreme prvi put na vlasti opozicija, što predsednik Redžep Tajip Erdogan nikako ne može da preboli. Iako su do izlaska na birališta ostala skoro tri meseca, kampanja je uveliko počela.

Kad je reč o izborima u svetu, u Ankari su uvereni da će Vladimir Putin ostati u Kremlju još jedan mandat. To indirektno potvrđuje i najava da će početkom godine posetiti Tursku. Pod uveličavajućim staklom biće i izbori koji se krajem godine održavaju u Americi. Pitanje je: Džozef Bajden, Donald Tramp ili neko treći? To se moglo i očekivati, pošto predsednik Erdogan sa sadašnjim šefom Bele kuće nije uspeo da nađe zajednički jezik oko mnogih problema, za razliku od njegovih prethodnika.

Erdogan je to nedavno javno potvrdio, rekavši da u svetu postoji ozbiljna kriza lidera. „U Americi je Donald Tramp važno ime, voleli ga vi ili ne. On nije imao skrivenu agendu”, rekao je turski lider. Erdogan ima pohvalne reči i o Vladimiru Putinu i katarskom šeiku Tamimu bin Hamadu el Taniju, kao i o bivšim nemačkim kancelarima Angeli Merkel i Gerhardu Šrederu.

Kad je reč o izborima u svetu, u Ankari će se s posebnom pažnjom pratiti i glasanje za poslanike Evropskog parlamenta. Posle nedavne pobede islamofoba Gerta Vildersa u Holandiji i jačanja radikalnih desničara u Italiji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim zapadnim zemljama, u Ankari strahuju da će se taj proces nastaviti i prilikom izbora za parlament u Strazburu, što bi moglo da ugrozi položaj više od šest miliona Turaka koji godinama žive i rade širom zapadne Evrope.

Sve to, ma koliko na prvi pogled izgledalo čudno, u senci je lokalnih izbora u Turskoj, pre svega osvajanja Istanbula. Ankara je ipak u drugom planu, iako je prestonica zemlje. To nije čudno, pošto je grad na Bosforu najveći finansijski, trgovinski i kulturni centar, u kojem živi svaki peti stanovnik zemlje.

„Mi ćemo raditi i danju i noću. Zapravo nemamo izbora – moramo da pobedimo i da povratimo vlast u svim velikim gradovima, pošto oni (opozicija), otkako su na vlasti, nisu ništa uradili. Naprotiv, sve su upropastili”, optužuje Erdogan.

Njegova stranaka je 2019. pretrpela neočekivan poraz u gradu u kojem je on odrastao i započeo političku karijeru. Sredinom poslednje decenije prošlog veka, tada u četrdesetoj godini života, on je izabran za najmlađeg gradonačelnika u istoriji Istanbula.

Erdogan, koji je sada na pragu osme decenije života, ne diže ruke od političke borbe. „Istanbul ponovo”, glavna je poruka kampanje koju je već počela njegova partija. Za gradonačelnika je predložio bivšeg ministra za urbanizam i zaštitu okoline Murata Kuruma (47). Turski predsednik još ne otkriva kadrovske karte u Ankari, Izmiru i drugim većim gradovima, ali obećava da će njegova stranka, čim dođe na vlast, odmah početi da popravlja greške opozicije i da će rekonstruisati stare zgrade u megapolisu na Bosforu, koji, kako upozoravaju seizmolozi, leži na trusnom području. Očigledno je naučio bolnu lekciju iz nedavne prošlosti: tvrdi da neće dozvoliti reprizu drame koja je u februaru prošle godine zadesila deset provincija u jugoistočnoj Anadoliji, gde je zemljotres zbog loše gradnje do temelja sravnio mnoge zgrade i odneo više od pedeset hiljada života.

Ni i u vodećoj Republikanskoj narodnoj partiji ne sede skrštenih ruku: za čelne funkcije ponovo su kandidovali dosadašnje gradonačelnike – u Istanbulu Ekrema Imamoglua, a u Ankari Mensura Javaša.

Posle poraza na majskim predsedničkim i parlamentarnim izborima, opoziciona Republikanska narodna partija smenila je lidera Kemala Kiličdaroglua, koji je zaredom pretrpeo više poraza od Erdogana. Nasledio ga je Ozgur Ozel, ambiciozni mlađi političar, koji je do sada bio šef poslaničke grupe stranke u parlamentu. Lokalni izbori koji se održavaju poslednjeg dana marta ove godine biće njegov prvi veliki politički ispit.