Nasušna neutralnost

Prošlonedeljna svečanost u Kolarčevoj zadužbini, na kojoj je proslavljeno 120 godina najdugovečnijeg i najuticajnijeg lista u ovom kraju sveta, bila je veoma lepa i emotivna. U isto vreme podsećanje na istoriju „Politike”, podsticalo je na ozbiljno promišljanje o odnosu trajnog i prolaznog i o značaju institucije. „Politika” je kao i naša država prošla svašta, preživela je i ratove i komunizam i multinacionalne eksperimente i opet je dočekala ove lepe godine. Prilikom istorijske retrospektive, glavno mesto i ono čime se novina dičila nisu naravno zauzeli političari kojima se u doba njihove vladavine po definiciji poklanjalo najviše pažnje, već upravo stvaraoci, veliki doajeni ove kuće poput Predraga Milojevića, i veliki pisci koji su za nju pisali od Isidore do Crnjanskog, Andrića i drugih. Nek mi čitaoci ne zamere, ali shvatio sam da se ove godine navršava 24 godine od kad sam počeo da pišem kolumne i da od tih 120 godina petinu vremena imam određenu čast, ali i nešto što me obavezuje da se u obraćanju, koliko mogu, držim načela ovih divova čije stranice danas mi ispunjavamo.

Iz te perspektive gledano, voleo bih da se podsetimo koliko je za nas važna specifična pozicija koju naša država i narod imaju u međunarodnim odnosima, i zbog čega bi tu poziciju na sve načine valjalo održati u vreme kada počinju nova hladnoratovska svrstavanja.

Srbija je kao što je poznato 2007. godine u Narodnoj skupštini donela deklaraciju o vojnoj neutralnosti. Ova opozicija nije u formalnom pa ni u sadržinskom smislu adekvatno objašnjena i razvijena. Dokumenta koja su u međuvremenu usvajana, kao što je Strategija nacionalne bezbednosti i Nacionalna odbrana, ponavljaju ovu poziciju, ali je nisu dodatno razvile. Najviše je za to uradila faktička međunarodna pozicija zemlje u svetlu novih izazova sa kojima smo se suočili.

Institut za evropske studije je dosta prostora posvetio ovoj ideji i poziciji, računajući da je ovo ne samo suštinsko pitanje opstanka identiteta naše države i naroda već i vrlo zanimljiv teorijski izazov. Pre koju godinu objavili smo veoma korisnu doktorsku studiju Igora Novakovića kao monografiju „Stalna neutralnost u Evropi u posthladnoratovskom periodu”, a ove godine imali smo zadovoljstvo da ugostimo vodećeg austrijskog eksperta za pitanja neutralnosti profesora Hajnca Gertnera sa kojim smo radili na pitanju poređenja neutralnosti naše dve države. I još važnije na mogućnosti da ove svoje pozicije održimo pred novim talasom pritisaka da se privolimo NATO-u.

Srbija i Republika Srpska, pa samim time i BiH, poslednja su ostrva neutralnosti na Balkanu, na vrlo strateškom pravcu širenja zapadne vojne alijanse. Prethodno su u nju 2018 i 2019 na krajnje kontroverzan i nedemokratski način ugurani Crna Gora i Severna Makedonija i ne krije se cilj uvlačenja i naše dve države u ovu nimalo miroljubivu organizaciju koja inače voli da se predstavlja kao branilac univerzalnih vrednosti, mira i tome slično. Uprkos tome što se kancelarije NATO-a nalaze u zgradi našeg Ministarstva odbrane, Srbi bogu hvala u ogromnom broju NATO i dalje jasno vide kao neprijateljsku i zločinačku organizaciju.

No, nakon početka rata u Ukrajini, kriptoatlantističke snage u Finskoj i Švedskoj su iskoristile strahove naroda da po hitnom postupku uguraju svoje države u NATO. U Finskoj je inače 2016. godine, kada su prošli put pokušali istu operaciju, protiv učlanjenja bilo više od dve trećine stanovnika. Time se broj vojno neutralnih zemalja u Evropi smanjio i sada su na zapadu to Irska, Švajcarska i Austrija, te nekoliko manjih gradova država.

S druge strane, uloga i značaj neutralnih država se strahovito povećava i postaje sve značajnija. To sam imao prilike da vidim tokom nedavne radne posete Ankari u komunikaciji sa pripadnicima njihove političke, akademske i vojne elite. Turska je, iako članica NATO-a, suštinski zauzela neutralnu poziciju oko rata u Ukrajini i iz toga debelo profitirala, no na tu poziciju je vrlo ponosna i vidi je kao okvir i za svoje generalno buduće delovanje. Suštinski se uočava jedan koridor neutralnih država koji ide od Švajcarske, preko Austrije, Mađarske (takođe članica NATO, ali faktički se ponaša kao neutralna), srpskih prostora sve do Turske. U isto vreme dok se Zapad preko AUKUS-a i NATO-a sprema za konfrontaciju sa Istočnim blokom u kome vide Kinu, Rusiju, Iran i zemlje BRIKS-a, po mišljenju profesora Gertnera, upravo će neutralne zemlje sa zemljama globalnog juga imati važnu ulogu u toj novoj konstelaciji.

Od njega smo naučili i dve važne stvari. Za neutralnost je potrebno da imate solidnu vojnu silu i rešenost da se branite što je kod Austrije dovelo do vraćanja redovnog služenja vojnog roka. Srbija je takođe na tom putu. I drugo, važno je pokazati drugima da je vaša neutralnost u interesu svih. Srbija je to demonstrirala time što su kod nas vođeni pregovori između SAD i Rusije oko pitanja Ukrajine, kao i pregovori nekadašnje vlade Avganistana sa Talibanima.

Konačno, činjenica da u nedavnoj izbornoj kampanji niko nije ni pomenuo evropske integracije, govori da je možda vreme da uz vojnu neutralnost, vratimo i pitanje pune političke neutralnosti.

Naučni savetnik, Institut za Evropske studije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista