Povezivanje raskinutih niti srpskog naroda

Subotica – U sali Srpskog pozorišta u centru Budimpešte nije bilo dovoljno mesta za sve one koji su proteklog vikenda želeli da prisustvuju obeležavanju Dana državnosti Srbije, dana kada je donet Sretenjski ustav, a obeležena je i 220–ta  godišnjica od podizanja Prvog srpskog ustanka.

Nije ovo bila samo prilika da se okupi deo srpske zajednice na tlu Mađarske, već i povod da se povežu oni koji su srpskog roda a žive na prostoru na kojem su manjina. Prvi put proslavi Sretenja među Srbima u Mađarskoj prisustvovao je i predstavnik Srba sa Kosova i Metohije. Pera Lastić, direktor Srpskog instituta u Budimpešti, ugostio je Dragana Tančića, direktora Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić.

„Ovo je simboličan trenutak za uspostavljanje saradnje između Srba u u Budimepšti i Srba na Kosovu. Postoje sličnosti između naše dve institucije, proučavamo teme iz kulturne istorije, istorije umetnosti, istorije crkve, kulturne antropologije, i to može da bude osnov za saradnju dva instituta. Naše mogućnosti se ipak razlikuju: iako je znatno smanjen broj Srba na Kosovu. Institut za srpsku kulturu iz Leposavića ima podršku srpske države i u prilici su da angažuju veći broj istraživača”, rekao nam je Pera Lastić iz Srpskog instituta u Budimpešti. Na proslavi je rečeno da se očekuje i njihova poseta Institutu na Kosovu, a predložene su i zajedničke teme istraživanja. Lastić je istakao da Srpski institut u Budimpešti sarađuje sa velikim brojem naučnih ustanova u Srbiji.

„Možemo da se bavimo i poreklom Srba u Mađarskoj jer postoji uvreženo mišljenje da su Srbi ovde došli velikom seobom sa Kosova i Metohije. Ja mislim da su Srbi kao zajednica ovde bili prisutni i pre 15. veka. Vredelo bi istražiti da li ima konkretnih tragova tih veza. Postoje i pitanja iz sfere politike i prava, a tiču se položaja manjinskih zajednica u različitim sredinama. Veoma je specifična situacija sa KiM, nije reč o klasičnoj manjini kada govorimo o položaju Srba na Kosovu. Srbi u Mađarskoj su tradicionalna nacionalna manjina sa naprednim pravnim rešenjim, na Evropskom nivou. Mislim da bi sa naučnog stanovišta vredelo ispitati kako su u kojoj državi ta pitanja rešena”, kaže Lastić i dodaje da je to prilika da se ponude odgovarajuća rešenja.

„Pred nama je mogućnost da komparativno proučavamo položaj Srba u Mađarskoj, na Kosovu i Metohiji od vremena Velike seobe, sa aspekta književnosti, lingivistike, istorije, crkvene istorije i političkih procesa. Imamo priliku da naučno analiziramo procese istorije i u savremenom dobu. Možemo da proučavamo položaj Srba na prostorima Mađarske i Kosova i Metohije u prelomnim istorijskim dešavanjima,”, kaže Drgan Tančić.

Na svečanosti u Budimpešti uručena je Sretenjska povelja Radiši i Ratku Teofiloviću, izvođačima tradicionalne narodne muzike. U ime dueta zahvalio se Ratko Teofilović.

Besedu na Sretenjskoj akademiji održao je dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske koji je uspostavio vezu između Karađorđa, vođe Prvog srpskog ustanka, Dimitrija Davidovića, pisca Sretenjskog ustava, i Petra Mijatovića iz Pomaza. Potonji junak nije poznat široj javnosti, ali on je Srbin iz Pomaza koji se u Prvom svetskom ratu borio na strani srpske vojske, iako je znao da njegov zavičaj nikada neće biti deo Srbije. Sva tri imena su značajni simboli, kaže dr Micić. „Voleo bih da istaknem doprinos Srba preko Save i Dunava i doprinos Srba zapadno od Drine u stvaranju srpske države u 19. veku i savremenom razvitku u 20. i 21. veku. Oni su se uključivali u stvaranje srpske države svojim znanjem, obrazovanjem i energijom. Dorpinos Srba prečana je nemerljiv u tome”, rekao je dr Micić.

Sretenjska akademija i po organizaciji bila je mesto sabranja Srba u Mađarskoj jer su je zajednički pripremili Srpska samouprava u Budimpešti, Srpski kulturni klub, Srpsko pozorište, Srpski institut i Udruženje „Srpski forum”, a svečani ton dao je hor učenika Srpske gimnazije „Nikola Tesla”, kao i glumac Aleksandar Dunić.