Duša inspirisana ljubavlju

EKSKLUZIVNO
Ivana Mihić karijeru glumice počela je sa devet godina, u filmu „Srećna porodica”, nastavila u „Varljivom letu ’68.” i „Oktoberfestu”. Posle završetka Fakulteta dramskih umetnosti beleži brojne glavne uloge u pozorištu („Neki to vole vruće”, „Sirano od Beržeraka”, „Maska”, „Trinidad”, „Mala noćna muzika”, „Tri frtalja Beograda”, „Bilo jednom u Beogradu”, „Lepotica i zver”…), na filmu („Napadač”, „Terasa na krovu”, „Kupi mi Eliota”, „Mehanizam”, „Uslovna sloboda”, „Bacio sam čini na tebe”) i televiziji („Roman o Londonu”, „Moj rođak sa sela”, „Srećni ljudi”, „Gore-dole”, „Sarajevske priče”). Umetnica raskošne lepote, glumačkog talenta i damskih manira svoja multimedijalna interesovanja potvrdila je i objavljivanjem kompakt diska sa muzikom iz predstave „Trinidad”. Da se dobro snalazi i u producentskim vodama dokazala je osnivanjem producentske kuće „Horizont”, koja je do sada potpisala četiri igrana filma: „Kupi mi Eliota”, „Mehanizam”, „Ona voli Zvezdu” i „Siroti mali hrčki”, kao i diplomski rad studenta Milutina Jovanovića – TV igrani film „Igra ogledala” i seriju „Kuća sreće”. Predsednica je Skupštine Asocijacije filmskih producenata Srbije i angažovana u brojnim humanitarnim akcijama. U slobodno vreme voli da gaji cveće i igra se sa mačkom Hirom, a ovih dana u žiži je javnosti zbog promovisanja svoje prve knjige – „Moj jedini život”, koju će potpisivati na upravo otvorenom Sajmu knjiga.

Šta je bio motiv za pisanje knjige?

Živimo u doba svetske ekonomske krize koja je, po mom mišljenju, nastupila usled svetske duhovne krize. Na jednoj strani su oni koji nezajažljivo grabe sve što stignu i namerno ruše odvajkada utvrđene moralne norme postavljajući svoj izopačeni kodeks ponašanja, a na drugoj – oni na čiji račun se grabi i koji su prinuđeni da se dovijaju i snalaze kako bi opstali. Tokom te borbe za opstanak, neki pristaju da prave iznuđene kompromise, da guše ili odbacuju svoja tradicionalno nasleđena moralna načela i tako se prilagode novom svetu. Ima i onih koji ne pristaju na sve pomenuto – oni tavore izgubljeni u beznađu neprilagođenosti. U tom i takvom svetu živi bezimena tridesetogodišnja junakinja mog romana. Želja mi je bila da se bavim temom koja je od suštinskog interesa za savremene devojke: kako pronaći ljubav u surovom svetu bez osećanja?

Zašto naziv „Moj jedini život”?

Život koji nam je podaren jedinstvena je i neponovljiva šansa. Jednim delom je na nama samima kako ćemo tu šansu iskoristiti, ali, nažalost, ta šansa umnogome zavisi i od pravca u kom se razvija duhovnost čovečanstva, od pogrešnih vrednosti koje se promovišu i zakona beskrupuloznosti i sebičluka koji dominiraju. Junakinja romana „Moj jedini život” je jednostavna devojka koju okruženje u kome živi mami u grotlo neiskrenih međuljudskih odnosa, jalovih generacijskih okupljanja, kojekakvih novokomponovanih biznis žurki, gluvarenja, nepromišljenih ljubavnih avantura proisteklih iz očajničke potrebe za ljubavlju... U životu naizgled jednostavnih ljudi događa se, neretko, veoma buran i dramatičan sled događaja koji ih ponekad dovedu do velikog loma duše. Tako i moja junakinja, tražeći izlaz iz usamljenosti, upada u niz situacija koje su i veoma komične. Roman je pisan u formi ispovesti a junakinja se prema svom jedinom životu odnosi sa puno samoironije i humora. Uredništvo izdavačke kuće „Laguna” je, između ostalog, napisalo na poleđini moje knjige: „Da li se u današnjem svetu može dogoditi malo čudo koje će iz temelja preokrenuti tok života glavne junakinje? Za odgovorima na ovo i mnoga druga pitanja, u uzbudljivom romanu nepredvidive radnje, Ivana Mihić vešto traga do poslednje stranice”.

Ako budete želeli da pročitate knjigu, saznaćete da li je njeno traganje bilo uspešno ili bezuspešno.

Kakve reakcije očekujete od publike koja Vas pamti sa malih ekrana i sa bioskopskog platna?

Očekujem sve vrste reakcija sa kakvim sam se i do sada suočavala.

Kolikojeteškousaglasitisopstveneprincipe, neodstupitiodličnihstavovaivrednosti, aistovremenoseuskladitisaokolinomukojojživimo?

Iskušenja su svuda oko nas i svi smo sigurno, manje ili više, pravili kompromise u životu. Neke osobine verovatno nikad ne bismo razvijali u sebi da nismo u prilici da se borimo za opstanak. Nekad su to dobre osobine a nekad one manje dobre, tamnije obojene ili nakaradne. Tim pitanjem se takođe bavim u romanu preko junakinje ali i ljudi sa kojima ona dolazi u kontakt. Težak je danas put onih koji ne idu makijavelističkim principom, iako ni put onih koji idu njime ne garantuje dobar ishod.

Da li je moguć izlaz iz takve situacije i verujete li da dobro i ljubav na kraju pobeđuju?

Ne odstupiti od pravih vrednosti, ne sklanjati se u stranu i ne povlačiti se pred agresivnošću beskrupuloznih, već svakodnevno davati podršku zdravoj pameti, razumevanju i ljubavi jeste ono osnovno što, verujem, može svet da izvuče iz krize.

Šta smatrate najvećim životnim izazovom?

Pesnik Vladimir Majakovski je napisao:

     „Malo je veselja na našoj planeti.
     Neka nas budućnost sa radošću veže.
     U ovom životu nije teško mreti.
     Izgraditi život – daleko je teže”.

Da li se i zbog čega kajete u životu?

Niko nije bezgrešan, ali se trudim da ne činim ono zbog čega bih se teško kajala. Inače, kajanje je tu, između ostalog, kako drugi put ne bismo učinili isti greh.

Koja Vam je neostvarena profesionalna i privatna želja?

Želela bih da se više bavim svojim osnovnim pozivom – glumom, a privatno da i mene neko oslovi sa: mama.