MMF: postojeća formula za usklađivanje penzije je adekvatna

Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre par dana na RTS-u izjavio da nije zadovoljan brzinom rasta penzija i da će država morati više pažnje da posveti najstarijima u narednom periodu, ponovo je na dnevni red stavljena vruća tema. Jer ovde nije samo reč o dobroj volji predsednika da pogura veći prosek penzija, već kako to uraditi a da se ne odrazi na finansije i koliko će, što je najvažnije, svako to povećanje da se reflektuje na učešće penzija u bruto društvenom proizvodu BDP.

Ovo utoliko pre što se na ovu temu svojevremeno ozbiljno vodila rasprava i sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja je insistirala da učešće penzija u BDP-u ne sme da bude veće od 11 odsto. U međuvremenu se to učešće spustilo na oko devet procenata i poslednjih godina se i kreće u tim okvirima – od devet do 11 procenata.

Upitani ima li, s obzirom na to da ovi okviri ne smeju da se pređu, prostora da penzije ubrzanije prate rast plata, iz kancelarije MMF-a za „Politiku” kažu da je pitanje indeksacije penzija regulisano Zakonom o budžetskom sistemu.

– Postojeće zakonsko rešenje već predviđa usklađivanje rasta penzija sa rastom prosečnih zarada u onim godinama kada je učešće penzija u BDP-u niže od 10 odsto. Smatramo da je postojeća formula za usklađivanje penzija adekvatna i da osigurava fiskalnu stabilnost i nismo upoznati sa planovima da se ovo rešenje promeni – ističu u MMF-u.

Naime, kako dodaju, zakon predviđa (član 27e) da se procenat povećanja penzija određuje na osnovu učešća ukupnih izdataka za penzije u bruto domaćem proizvodu.

–Ukoliko je ukupno učešće penzija u BDP-u iznad 10,5 odsto, penzije se povećavaju samo za procenat rasta potrošačkih cena. Ukoliko je učešće penzija u BDP-u između 10 i 10,5 procenata, penzije se uvećavaju za prosek rasta potrošačkih cena i rasta prosečnih zarada. Ukoliko je učešće penzija u BDP-u niže od 10 odsto, penzije se povećavaju za procenat rasta prosečne zarade – odgovorili su iz MMF-a našem listu.

Relja Ognjenović, direktor Fonda PIO, istakao je da naplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ide dobro i da penzioneri osim januarske povišice od 14,8 odsto tokom godine mogu da očekuju još prijatnih iznenađenja.

– U prva dva meseca ove godine imali smo ozbiljno veću naplatu doprinosa, čak 14 milijardi dinara, što je 15 odsto više nego u istom periodu prošle godine i ako se nastavi ovako, očekivana su nova prijatna iznenađenja. O tome ćemo govoriti u dogovoru i saradnji sa Vladom Srbije, kada budemo imali preciznije informacije – rekao je on i dodao da penzioneri ne bi trebalo da se brinu i da se ide ka tome da prosečna penzija 2025. godine bude između 450 i 460 evra.

Sa januarskim povećanjem najniža penzija u Srbiji za korisnike iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti sada iznosi 24.987,67 dinara, a najviša za sve korisnike 230.145,48 dinara. Uvećana je i vrednost opšteg boda koji utiče na visinu prvog obračuna penzije, a koji sada iznosi 1.345,88 dinara.

I ova statistika najbolje pokazuje da se penzije nikada do sada nisu povećavale tako brzo i znatno iznad nivoa inflacije i sve to na zdravim osnovama.