Ceo svet igraće pred našom publikom

Dvadeset prvi Beogradski festival igre ima zadatak da iskorači hrabro i nadmaši prethodne. Program traje mesec dana, a ukupno 18 trupa stiže u Beograd i Novi Sad iz Grenobla, Sidneja, Pariza, Firence, Belfasta, Vankuvera, Praga, Kana, Ređo Emilije, Njujorka, Adelejda, Tel Aviva, Visbadena, Valete, Šangaja, Čezene… Ceo svet igra pred našom publikom. Igrači donose čistu baletsku tehniku, različite rukopise savremenih koreografa, hip hop, pantomimu, novi cirkus, pokret koji se suprotstavlja gravitaciji i najuspešnije scenske hibride koji čine igru superiornom i bogatom u odnosu na sve ostale umetničke forme, kaže Aja Jung, osnivač i direktorka Beogradskog festivala igre koji će se, pod motom „Savršene različitosti”, održati od 7. marta do 10. aprila u našoj prestonici i Novom Sadu, na nekim drugim gradskim scenama. Naša sagovornica objašnjava o kojim prostorima je reč:

– Poznato je da Beogradu nedostaju velike i savremene pozorišne scene. Zahvalni smo novosadskom Srpskom narodnom pozorištu koje nam je omogućilo da poslednjih godina, nakon zatvaranja Sava centra, ne odustanemo od najvećih produkcija, poput „Skupštine” Kristal Pajt, u izvođenju vankuverskog „Kid Pivota”, ili komada Damijana Žalea i Šaron Ejal za Kompaniju igre iz Opere Geteborga, koje ćemo videti u martu. Verujem da smo i u Beogradu napravili ozbiljan zaokret zahvaljujući upravama Narodnog pozorišta, Zvezdara teatra, Pozorišta na Terazijama i Pozorišta „Duško Radović“, ali i kroz nastavak saradnje sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem,  Ateljeom 212 i Bitef teatrom. Zanimljiv je i prostor Bioskopa „Balkan” gde ćemo prikazati radove koje potpisuje čuveni Joan Buržoa.

BFI svake godine donosi najnovije svetske produkcije, a na pitanje koje bi predstave  izdvojila Aja Jung odgovara:

– Radujem se mlađim autorima. To su ove godine Filip Krac, Sofija Napi, Jue Jin i Una Doerti. Pred ovim umetnicima je ozbiljna karijera i drago mi je da na to kao selektor mogu da utičem. Tokom protekle dve decenije neprestano smo promovisali rad mladih koreografa i mnogi su postali poznati. Ujedno, nailazi generacija autora koje smo  imali priliku da gledamo na sceni. Tako je Sofija Napi nastupala na našem festivalu u trupi  Hofeša Šehtera, Filip Krac je igrao za „Aterbaleto”, a Paolo Manđola koji nam se vraća kao direktor trupe iz Valete, bio je igrač kod Vejna Mek Gregora… Za publiku koja nije redovna, dovodimo senzacionalni komad „Zvona i čini” koji potpisuju i izvode naslednice Čarlija Čaplina, a za one što tek treba da postanu pozorišna publika  idealan je nastup trupe čudnog naziva  „Gravitacija i ostali mitovi”.

Festival je ustanovio i nagradu „Jovan Ćirilov” koja je, kako ističe naša sagovornica, za nju važna zato što je neizmerno cenila i volela Jovana.

– On je, uz Nebojšu Bradića i mene, bio pokretač avanture koja se danas zove Beogradski festival igre. Zahvaljujući hrabrom žiriju, ali i ozbiljnom programu ta nagrada je od početka bila opravdana. Uostalom, čim je bila napadnuta, znali smo da ima smisla. Ako se neko bar malo razume u zbivanja van naše avlije ili je voljan da prošeta po internetu, može da shvati šta znači kada neku nagradu iz Beograda u svet ponesu Jirži Kilijan, Jakopo Godani, Šaron Ejal, Hofeš Šehter, Mari Šuinar, Frank Šartije, Gabrijela Karizo… ili Kristal Pajt! – dodaje ona.

O dokumentarnom filmu, koji prati manifestaciju bilo je reči i prošle godine. Pitamo kada će i naša publika moći da ga pogleda:

– Film koji prati 20 godina našeg festivala predstavljao je ozbiljan posao što je potrajao duže od dve godine. Praćen odbijanjem Filmskog centra i brojnih mrzovoljno-zlonamernih komisija, tim mladih i talentovanih umetnika uložio je svoj entuzijazam i vreme da bi napravio ozbiljan dokumentarac. Film je predat italijanskom distributeru. Kada prođe važne festivale u svetu, doći će u Srbiju. Moglo je da bude obrnuto, ali nije – objašnjava naša sagovornica

Ne možemo da ne primetimo da Aja Jung na novim projektima dobro sarađuje sa italijanskom umetničkom scenom. Na naše pitanje da li to utiče i na BFI, odgovara:

– Utiče, u dobrom smislu. Ove godine, zahvaljujući sinergiji Ministarstva kulture Italije, Ambasade Italije, Italijanskog instituta za kulturu, Regiona Emilije Romanje i Fondacije Ater iz Modene, možemo da ugostimo čak četiri trupe iz Italije, odnosno oko 70 italijanskih umetnika. U toku festivala, brojne majstorske kurseve i radionice držaće italijanski pedagozi, koreografi i igrači. Sa vodećim teatrima u regiji Veneto pokrenuli smo izuzetne projekte, a očekuje nas i ozbiljna saradnja sa Baletom iz Rima, koja će uključiti mlade beogradske baletske umetnike. Za novembar najavljujemo drugo po redu međunarodno Baletsko takmičenje u Bolonji, događaj na koji sam veoma ponosna jer su učenicima baletskih škola iz Srbije ponuđene stipendije za usavršavanje u Veroni, Napulju, Njujorku, Firenci…

Ovogodišnja festivalska edicija ima nove poruke o savremenoj igri, a o svemu će pisati strana kritika.

– Poznavaoci i profesionalni kritičari sa najširim uvidom u dešavanja na svetskoj sceni nas neumorno prate.  Da bi ostao vidljiv, festival traži svakodnevni rad, neprestano osluškivanje, otvorenost za sugestije, mišljenja, saradnju sa velikim pozorištima... Ove godine u Beograd dolaze kritičari „Republike”, „Elefterotipije”, „Monda”, „Gardijana”, uticajnog milanskog magazina „Danca e Danca”, časopisa za kulturu „Histrio”, slovenačkog „Dela”…  Verujem da država u budućnosti treba da izdvoji nekoliko velikih međunarodnih festivala i iskoristi njihovu prepoznatljivost u svetu, ali i da stvori uslove da se benefiti festivala razvijaju kroz osnaživanje privatne inicijative i osnivanje trupa savremene igre. Da bi se to dogodilo, potrebna je ozbiljna scena koja će afirmisati domaće igrače i autore. Volela bih da mogu da pomognem mladima da osnuju svoje trupe i da počnemo da stvaramo radove koji odlaze na velike festivale. Ove godine, u okviru glavnog programa, gledaćemo triptih „Beskonačno” koji potpisuju koreografi sa nekadašnjeg jugoslovenskog prostora u izvođenju Baleta Narodnog pozorišta. Ovo nije prvi put da naš festival prikazuje domaću produkciju, ali je prvi put da će nekoliko evropskih producenata i direktora festivala biti u publici. Važno je da svi čujemo šta misle.