Sve manje interesovanja za kupovinu vikendica

Jagma za kupovinom kuća u popularnim vikend-naseljima širom Srbije se stišava. U najnovijem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) ističe se da se broj kupoprodaja vikendica nakon velike ekspanzije vratio na predpandemijski nivo.

U poslednjem kvartalu prošle godine, po zvaničnim podacima, prodate su 244 vikendice u celoj Srbiji. Poređenja radi, u istom periodu 2020. godine, inače u jeku pandemije i zatvaranja, prodato je 368 kuća za odmor, kada je i počeo vrtoglav rast njihovih cena.

Oglasi su, kako se može videti, i dalje puni ovih nekretnina. Problem može biti što su njihove cene i dalje „zamrznute” na onom nivou kada je postojala ogromna tražnja i kada su se ove kuće na najboljim lokacijama koštale kao stanovi u većim gradovima.

Posrednici u prometu nekretnina sa kojima smo razgovarali ističu da postoje sporadični upiti za vikendice, ali da to nije ni blizu onom interesovanju u vreme pandemije, kada su mnogi radili „onlajn”, a neki čak i prodavali stanove u gradovima da bi se skućili na selu ili u vikend-naseljima. Potvrđuju da vlasnici ipak teško snižavaju cene u nadi da će se ipak nešto promeniti na tržištu u njihovu korist.

Osim što su kupci bili sve manje zainteresovani za ulaganje novca u vikendice slično je bilo i sa garažama, jer je u odnosu na isti period 2022. broj kupoprodajnih ugovora pao sa 197 na 170.

Šire posmatrajući, u poslednjem kvartalu 2023. nastavljena je stabilizacija i smirivanje na tržištu nepokretnosti nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije. Od 1,7 milijardi evra ukupne vrednosti tržišta u ovom periodu najveći udeo uobičajeno zauzima prodaja stanova (871,5 miliona evra), sa učešćem od 51 odsto od ukupno prometovane vrednosti. Za građevinsko zemljište izdvojen je 131 milion evra ili osam odsto od ukupne vrednosti, a značajna suma i za poljoprivredno zemljište – 80 miliona evra, što je u ukupnom udelu pet procenata. Kada je reč o načinu plaćanja, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je dva procentna poena manje nego lane.

Interesantno je da je poljoprivredno zemljište zabeležilo međugodišnji rast u vrednosti tržišta od 38 odsto, kao i da je broj kupoprodajnih ugovora bio veći osam odsto. Sve ostale nepokretnosti bile su prometovane manje nego godinu dana ranije. Broj prodatih stanova bio je manji 20 odsto, a vrednost tržišta stanova pala 28 procenata.

Posle stanova u četvrtom kvartalu prošle godine najviše je prometovano poljoprivredno zemljište – 18 odsto, zatim građevinsko – 15 odsto, kuće – 13 procenata, dok je udeo prodaje garaža bio samo nešto manji – 10 odsto.