Uspomena na pukovnika Rajevskog

Da li je iskorišćena blagodarnost izgradnjom crkve liku iz romana „Ana Karenjina”? Odgovor je jednostavan i jasan. Jedino što ovu tezu opovrgava jeste da mnogi dolaze u Gornji Adrovac da vide lik junaka iz romana „Ana Karenjina” koji je oslikan u crkvi. Crkva se obnavlja četvrti put u svom postojanju dugom 121 godine. Ona je simbol stradanja za braću svoju i pored lika glavnog junaka sadrži predstavu Pokrova Presvete Bogorodice, koja je namenjena ruskim dobrovoljcima poginulim u tom boju. Crkva je trajno kulturno dobro Republike Srbije i utoliko je značajnija.

Škola koju je porodica Rajevskog podigla na imanju koje je kupila, površine veće od dva hektara, kao simbol mladosti palog junaka i večnog života, srušena je i čeka obnovu. Da li će obnova biti završena u dogledno vreme? Projekat postoji, novac bi dala srpsko-ruska preduzeća, ali aktivnost izostaje.

U mesnoj školi predloženo je osnivanje duhovnog centra slavenske i svetske mladeži. Dat je predlog da se u selu podigne spomenik Lavu Tolstoju i jednoj još neprotumačenoj ljubavi. Obezbeđeno je zemljište za to. Predlog je nezvanično prihvatila i Ruska Federacija.

Na pragu smo 150. godišnjice početka oslobodilačkih ratova u kojima je u krvavim rovovima Aleksinca i okoline učestvovalo rusko plemstvo i inteligencija: budući car Aleksandar Treći Romanov, sin Puškina, pukovnik Keler i mnogi drugi.

Ruski pesnik posvetio je pesmu Rajevskom. Kod nas je to uradio književnik Dragiša Marković:

A koliko traje ljubav prema ženi,

i kada pođeš u odlučan boj,

na moru se vetar s valovima peni,

a ti ne želiš život svoj!

Pesma je komponovana i izvodili su je prof. dr Marina Gavrilović i profesor veronauke Nenad hadži Popović, sveštenik u Birmingemu.

To je zabeležio reditelj Miodrag Bogić sa snimateljem Radoslavom Vladićem u svom filmu. Na ovu temu snimljeni su film „Damin gambit” i dokumentarni film „Voda”.

Sve to je nedovoljno da se iskaže velika blagodarnost koja je pala na Gornji Adrovac, Aleksinačko Pomoravlje i manastir Sveti Roman, gde danas počiva srce Rajevskog, tragičnog lika iz romana „Ana Karenjina”, jednog od najviše prevođenih u svetu. Koliko će još vode proteći Južnom Moravom, kraj koje je sedeo Rajevski, da se trajno sećamo na njega uz sve urađeno, ali i ono što je prilog svetskoj temi i što treba uraditi?

Čekaju li bolji dani Golo brdo u Gornjem Adrovcu i vreme za iskazivanje veće blagodarnosti na mestu pogibije Aninog ljubavnika ili će ono postati šuma u kojoj je, po dokumentarnom filmu, poginuo Nikolaj Nikolajevič Rajevski, ruski i srpski div-junak.

Za Društvo srpsko-ruskog prijateljstva „Pukovnik Rajevski” Žitkovac,

Boža Marković Nesvrćanin