Tri crkve brvnare uz stoletne borove

Zlatibor – Drveni hramovi iz davnih vremena još samo ponegde su sačuvani. A u nedrima Zlatibora, među stoletnim borovima na prostoru od svega dvadesetak kilometara, nalaze se tri crkve brvnare, obnovljene i uređene: najstariju od njih, u Dobroselici, podigli su pre dva veka, ona u Jablanici 17 godina je mlađa, dok je treća, u Semegnjevu, pravljena pre jednog stoleća.

To su istinski dragulji duhovne vrednosti, od brvana tesanih umećem narodnih majstora, s davnašnjim ikonama i elegantnim zvonicima, ističu u Turističkoj organizaciji Zlatibor, dodajući da posetioce ove planine, uz toliko novog i modernog, privlače i te starine.

– Svako ko je u obilasku udaljenih zlatiborskih lepota posetio neku od ovih crkava brvnara bio je impresioniran viđenim. Davna prošlost i duhovnost progovaraju iz tih brvana i ikona, ovde večno živi naša verska i kulturna tradicija kojom se ponosimo. Svedočeći da stolećima trajemo na ovim prostorima, da verujemo i lepotu negujemo – kaže direktor TO Zlatibor Vladimir Živanović.

Crkva brvnara u Dobroselici, u dolini podno Borove glave, podignuta je 1821. i posvećena Svetom proroku Iliji. To je jedan od najlepših hramova ovog kraja, s dugom istorijom i vrednim ikonama. Ima zapisa da je Dobroselica prvu crkvu imala sredinom 18. veka, ali taj prvi hram spalili su Turci 1806. godine. Zatim je na tim temeljima 1821. seoski majstor Mitar Udovičić sagradio ovu neveliku bogomolju brvnaru. U njoj je ikonostas sa ikonama koje su delo Aleksija Lazovića, dok su carske dveri ove crkve jedno od najboljih ostvarenja slikara Janka Mihailovića Molera. Drveni hram se ugnezdio u krilu još starijih znamenja Dobroselice: to su tri ogromna crna bora „stolovaša” stara nekoliko vekova, proglašena spomenikom prirode. Stoje i danas ponosno u centru sela, na meti objektiva foto-aparata mnogih turista koji ovde navraćaju.

Crkva brvnara u Jablanici, posvećena Pokrovu Presvete Bogorodice, sagrađena je 1838. na uzvišenju u četinarskoj šumi. Kažu da je svojevrsni čuvar zlatiborske duše, dokaz davnašnjeg graditeljskog umeća. Pamti svoje neimare, ktitore, ikonopisce i verujući narod koji je ovde uvek s poštovanjem dolazio. Pored crkve je elegantni drveni zvonik, dok njenu okolinu krase kućice od brvana zvane sobrašice (ili rodovske trpeze) koje su se u davnim vremenima koristile za obedovanje familija posle liturgije i pričešća, slava i drugih saborovanja. Jablanička crkva brvnara obnovljena je pre deceniju, od tada je na ponos celom kraju. U porti ovog hrama svakog 13. januara, u duhu tradicije i vekovnih običaja, organizuju doček Srpske nove godine, na kome se okupljaju mnogi meštani i turisti.

Duhovni biser je i nevelika crkva brvnara u Semegnjevu, posvećena Svetom Jovanu Krstitelju, a izgrađena 1927. godine. Zemlju i novac za izgradnju hrama dala je tada meštanka Savka Đurić, o čemu svedoči sačuvana ktitorska ploča. Ovo je jednobrodna crkva brvnara manjih dimenzija građena od tesanih brvana pravougaone osnove, uz nju je zvonik. Ukrašena je velikim brojem ikona koje su hramu darivali meštani Semegnjeva. Prepokrivena je i novim brvnima obložena, uz pomoć opštine Čajetina, s kraja prošlog i početkom ovog veka.