Ikona jednog vremena

Velika zvezda muzičke scene i ikona novog talasa osamdesetih godina prošlog veka Aleksandra Slađana Milošević preminula je juče  u 69. godini u Zemunskoj bolnici, posle kraće bolesti. Psiholog po obrazovanju i pasionirani sakupljač različitih znanja i vlasnica mnogih talenata, Slađana Milošević je rođena u Beogradu 3. oktobra 1955. godine. Interesovanje za muziku pokazivala je u ranom detinjstvu. Već u petoj godini primljena je u muzičku školu na odsek klavira. Doprinos modernoj muzici dala je u svojoj 12. godini, nastupajući u grupama „Nebeska konjica”, „Epitaf 8”, Džentlmeni”.

Svoj prvi solo nastup imala je na festivalu „Studentsko leto” u Malgaju 1974. godine osvojivši gran-pri. Tri godine kasnije isplivala je na površinu jugoslovenske pop-rok scene sa pesmom „Au, au” i te iste 1977, imala je svoj prvi nastup na koncertu kod Hajdučke česme, pre koncerta „Bijelog dugmeta”. Nedugo zatim predstavila je pesmu „Amsterdam”, da bi 1981. godine nastupila na izboru za jugoslovenskog predstavnika na Pesmi Evrovizije u Beogradu i osvojila osmo mesto sa kompozicijom „Recept za ljubav”. Sa Dadom Topićem 1984. snimila je pesmu „Princeza”, koja je prevedena i na engleski jezik, a 1989. godine otišla je u SAD, gde je neko vreme svirala sa grupom „Baby Sister”. Njeni najveći hitovi su i pesme „Simpatija”, „Upali svetlo”, „Očigledno nije mi svejedno”, „Moj brat po pesmi”, Nad tobom anđeli imaju moć”….

„Novac i moć su magija modernog sveta, a ideala više nema”, često je citirana izjava legendarne Slađane Milošević koja je iza sebe ostavila i delo „Civilizacija i žena – Muška žena” u kojoj, na 1.726 stranica, ukazala na tragove smisla života i značenja žene. Područje rada i istraživanja bile su joj, kako je u svoje vreme objašnjavala u jednom od retkih intervjua koji je dala baš za „Politiku”: oblasti psihologije, mitologije, religije, istorije, filozofije, sociologije i njima srodne discipline.

– Ova knjiga je moje životno delo. Svako poglavlje prikazuje istoriju drevnih društava, verovanja, običaje, uređenje, zakonodavstvo i položaj žene, navodeći njihove pojedinačne biografije i dela. Žene su i dalje izostavljene iz istorijskih knjiga i udžbenika ili su samo usput pomenute dok je njihov značaj umanjivan. Pisala sam iz vere u čoveka koji traga za boljim sobom, čoveka koji je morao da pobedi u borbi između materije i duha i uzdigne se ka najvišem u sebi. Kako bi to postigao on mora da menja realnost i u skladu s tim uređuje zajednicu. Pre svega, mora da prihvati ženu kao jednako vrednu i jednako važnu, da je razume kao sveže izvorište spasonosnih potencijala. Povratak vere u ženu nudim kao zamenu za izgubljeni civilizacijski mit. Žena može biti osnova – novog mita nade i vere u spasenje. Cilj mog pristupa za stvaranje jednakog društva jeste da doprinese završetku pritajenog rata između polova. Kažem da ne postoji muški i ženski svet, kao što ne postoje ni muška i ženska nauka, istorija, umetnost, vera! Svet u kome živimo je zajednički. Ne postoji muška i ženska istina. Ona je samo jedna, ista za oba pola. Takođe, na tom putu, nametala se slika žene kao: metafora celovitosti ljudskog bića – kazivala je za „Politiku” Slađana Milošević, a na pitanje kako vidi sadašnji trenutak u odnosa između polova, ovako je odgovarala:

– Jedino ishodište koje me je zanimalo bila je istina. Istina je postala moja obaveza, jer samo iz istine proizilazi red, a iz reda mir. Sve što se zasniva na neistini, prevari i laži, kad-tad potone, nestane, rastoči se. Zato sam korigovala svedočenja o ženi, uz pokušaj da afirmišem njene kvalitete i podsetim na greške u proceni njenih vrednosti. Iz poricanja i devalvacije ženine vrednosti nastao je rodni sukob, koji civilizaciju drži u zamci nesporazuma i destrukcije, imobilišući čovekove potencijale.

Datum i vreme sahrane Aleksandre Slađane Milošević biće naknadno objavljeni.

Bila je đak generacije

Aleksandra Slađana Milošević ovako je za „Politiku” u svoje vreme govorila o sebi:

• Bila sam „vukovac”, đak generacije i najbolji učenik Beograda.

• S desetak godina pročitala sam knjige mnogih klasika.

• Srednje obrazovanje, muzičko i opšte, stekla sam u Beogradu, a u Americi sam završila muzičku akademiju i biopsihologiju.

• Već 1978. moje ime je bilo upisano na top-listu Radio Luksemburga. Bila sam jedno vreme u Frankfurtu, Londonu, Milanu, pa u Kini i Americi, gde sam, kao stog broker, imala licencu za posredovanje pri osnivanju kompanija...

• Za mene je najbolja bračna kombinacija u kojoj su živeli Žan-Pol Sartr i Simon de Bovoar – to znači živeti u istoj zgradi, a u posebnim stanovima.

• Volim iskrenost, a ne manipulacije. Cilj muškarca je, uglavnom, da se poigra, a žene, najčešće, preuzimaju svu odgovornost veze.