Direktor „Rajnmetala”: Evropi potrebno mnogo oružja i municije

Izvršni direktor „Rajnmetala” Armin Paperger pozvao je danas evropske zemlje da izgrade veće, specijalizovanije odbrambene kompanije koje će se takmičiti sa američkim rivalima, istakavši da ako Evropa želi bližu saradnju u oblasti odbrane, zemlje moraju da se specijalizuju za različite vrste vojne tehnologije.

"Nema mnogo smisla ako, recimo, izaberemo drugu ili treću najbolju tehnologiju jer jedna nacija to želi. Potrebne su nam velike kompanije u Evropi“, rekao je on za „Fajnenšel tajms”.

Prema njegovim rečima, ako Donald Tramp postane predsednik SAD, „pritisak će biti veći“ na Nemačku, ali će se trka za obnovu vojne snage zemlje nastaviti bez obzira na to ko završi u Beloj kući.

„SAD se više fokusiraju na azijsko-pacifičku oblast nego na Evropu. Ako bi „veoma rizična situacija“ u regionu izazvala oružani sukob u punoj meri, SAD će se fokusirati na Aziju, a onda će Evropa biti potpuno sama“, rekao je direktor najvećeg nemačkog proizvođača oružja i municije.

Kako je naveo, poslednjih decenija, evropski lideri su uzimali zdravo za gotovo da će SAD doći u pomoć kontinentu u slučaju vojne pretnje, ali "to se neće desiti".

"Sjedinjene Američke Države, gde su republikanski poslanici blokirali vojnu pomoć Ukrajini, poslale su veoma jasnu poruku, a to je 'mi više ne plaćamo za vas", podvukao je Paperger i dodao da su se odbrambene sposobnosti SAD suočile su se sa sopstvenim izazovima, uključujući rastuću političku polarizaciju.

On je dodao da je veliki zadatak za sledećeg američkog predsednika da više poveže dve stranke.

"Loše je ako je najveća ekonomija na svetu i najveća odbrambena sila podeljena nacija", istakao je direktor „Rajnmetala”.

Paperger je podsetio da će kompanija sledeće godine proizvesti 700.000 granata u poređenju sa 70.000 godišnje pre 2022, zahvaljujući investicijama u novim proizvodnim linijama "pre nego što se rat vratio u Evropu".

„Uvek sam mislio da je život opasan i da je svet opasan. Zato smo rano investirali u Mađarskoj, Australiji i Velikoj Britaniji. Lokalizacija i rast proizvodnih kapaciteta u mnogim zemljama bili su važni za buduće porudžbine", rekao je Paperger, koji je u „Rajnmetalu” od 1990. godine.

Kompanija sa sedištem u Dizeldorfu osnovana 1889. poslovala je sa Rusijom sve dok nemačka vlada nije povukla izvoznu dozvolu 2014. nakon što je Kremlj pripojio ukrajinsko poluostrvo Krim.

Od ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu 2022. godine, cena akcija Rajnmetala porasla je više od pet puta i kompanija očekuje da će do kraja 2024. imati zaostale narudžbine od članica NATO-a i njenih saveznika u vrednosti od 60 milijardi evra.

Paperger je prošlog meseca prodao akcije u vrednosti skoro 5 miliona evra — nešto više od 6 odsto njegovog ukupnog kapitala u kompaniji.

Prošle godine, „Rajnmetal” je preuzeo španskog rivala „Ekpal” za 1,2 milijarde evra, čime je učvrstio vodeću poziciju u lancu snabdevanja municijom.