Martovsko betoniranje

Nekad smo dobijali stanove od preduzeća, uzimali kredit za nameštaj, nosili svinjske polutke od sindikata, nedeljom vodili decu u zoo-vrt, uveče se smejali do suza Čkalji i Miji... Sada umesto zoo-vrta gledamo prenose iz skupštine, ne smejemo se nego plačemo od sreće što imamo tako zabavan program, a prvi april je postao dan žrtava tranzicije.

Eto, baš juče je bilo sto godina od rođenja mog zemljaka Miodraga Petrovića i prilika da se setimo dana smeha i relativne sigurnosti: i socijalne, i političe, a bogami i ratne. Those Were the Days… To su bili dani, što nam pevajući reče Meri Hopkins. Uz rusku melodiju engleskim jezikom. Sad i Rusi i Ameri pevaju ratničke pesme, a bubnjevi se čuju čak do nas.

A mi glavinjamo, ne znamo na koju ćemo stranu. Valjda našu, samo da odredimo koja je naša strana. Kobajagi hrlimo ka Evropskoj uniji, trčeći u političkoj teretani, kao na traci. Čini mi se da naša vrhuška i strepi od tog cilja i razvlači ga kao ono Šeherezada u pričama bez kraja. Strepi jer, iako imaju dvostruke standarde, tamo postoji i neki standard i neki red. Bar u institucijama, a mi smo naše blokirali samo da ih ne bi ovi izdajnici, slabi Srbi i lešinari koristili kao svoje oružje. U isto vreme, nacionalne frekvencije su nam toliko ogadili Evropsku uniju da se zlurado rugamo Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji što su neoprezno upale u to društvo, kao u živo blato. Hoćemo li mi i Rusi da ih čupamo? E pa neće moći, sami ste to hteli.

Onomad sam kupio i drugi televizor – hoću da znam šta se dešava u obe Srbije. Ali i na jednom i na drugom mi igra slika, mora da neka istina pokušava da se probije. Iako sam odmalena bio pomalo buntovnik, imponuje mi monolitnost režima, gde se zna ko kosi, a ko vodu nosi. A taj kosi li kosi. S druge strane, oni što bi hteli da budu kalifi umesto kalifa, ne znaju kako to da urade. Svako od njih hoće da bude glavni kalif, da odlučuje o svemu. Pa pobogu, to već imamo, smislite nešto kreativnije.

I dok naši političari ratuju uvredama, na oba istoka i ovom evropskom i onom bliskom, gine se podjednako uspešno. Mi smo uvukli glavu u ramena i čekamo ishod.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista