Novi Akunjin sprema roman o Beogradu

Romani „Zaveštanje protopopa Avakuma” i „Lov na cara” istaknutog ruskog pisca istorijsko - detektivskih romana Nikolaja Svečina predstavljeni su danas u Ruskom domu. Svečin je, kako je najavila prof. dr Irina Antanasijević, obećao da će radnju jednog svog romana smestiti u Srbiju i Beograd. „Postoji ideja da Nikolaj Svečin glavnog lika svojih romana, detektiva Alekseja Likova, pošalje u Srbiju i Beograd.

Autor je to obećao prilikom posete Srbiji pre više od godinu dana. Za šta će biti vezana tema romana -  da li za rusku emigraciju ili ruske dobrovoljce ne znamo”, otkrila je po prvi put Antanasijevićeva.

 Ona je istakla da su romani jedna istorija smeštena u oblik detektivske priče, navodeći da je detektivska priča samo prilaz i autorov način da se prikaže istorija koja je u delu veoma ozbiljna.

 Knjiga je ilustrovana istorijskim fotografijama i romani predstavljaju miks non fikš žanra i istorijske literature, dodala je Antanasijevićeva. Istoričar, prof. dr Aleksaj Timofejev rekao je da je u Svečinovim romanima reč o kvalitetnoj istorijskoj priči koja nosi zanimljiva saznanja. Radnja romana odvija se 80-ih i 90-ih godina 19. veka koje su bile zlatno doba carske Rusije, a mesto gde se dešava radnja oba romana je grad Nižnji Novgorod, koji, posle Moskve, imao ogroman istorijski značaj za Rusiju. Prema nedavno objavljenom istraživanju, to je treći grad po zadovoljstvu životom i kvalitetom života u Rusiji, posle Moskve i Petrovgrada,  rekao je Timofejev.

Prema njegovim rečima, Nižnji Novgorod je srž reke Volge, to je grad odakle je krenula pobuna protiv preobražaja Rusije u katoličku zemlju, bio je sedište stare tradicionale Rusije, tehnički, naučni, trgovački i industrijski centar zemlje i tu sliku, istakao je, Svečin dočarava u romanima. U Srbiji se o savremenim ruskim piscima, poput Nikolaja Svečina, zna mnogo manje nego što zaslužuju, ocenio je književni kritičar Želidrag Nikčević i naglasio da postoji nepregledno bogatstvo sjajnih pisaca i da se zaista raduje objavljivanju romana „Zaveštanje protopopa Avakuma” i „Lov na cara”. Kazao je da je Nikolaj Viktorovič Inkin, što je pravo ime Svečina, i u Rusiji od skora eksponiran i to zbog detektivske proze koja se slabije kotira u savremenoj ruskoj književnosti.

Neki su Svečina nazvali i novi Akunjin (ruski pisac Boris Akunjin), iako je on počeo da piše pre njega, još 1980. ali nije objavljen do 2005. godine.

Ova dva pisca detektivsko-istorijskih romana se razlikuju, jer je Akunjin postmodernista, žongler, dok je kod Svečina sve ozbiljno. Akunjin ima lake zaplete, solidno poznaje epohu, ali preteruje sa ideološkom didaktničnošću. On je klasik masovne književnosti. Svečin nema misterioznih zapleta, njegov lik  detektiva je etički zasnovan . Mesto i vreme kod Svečina postaju glavni lik, smatra Nikčević. „Zaveštanje protopopa Avakuma” i „Lov na cara” su prvi prevod na srpski i prva dela poznatog ruskog savremenog pisca.

Ova dva romana su objavljena kao dvoknjižje, a izdavačka kuća „Informatika ad” je najavila da su u pripremi još dva Svečinova romana, koja će biti izdata do kraja godine. U Ruskom domu je postavljena i izložba fotografija Nižnjeg Novgoroda s kraja 19.  i početka 20. veka, autora Maksima Dmitrieva, koje je ustupio Ruski muzej fotografija.