Muke s centralizacijom

Srbija je previše centralizovana država u kojoj su svi drugi nivoi vlasti izuzev onih u prestonici izgubili svaki suštinski smisao. Značaj upravnih okruga praktično ne postoji, lokalna samouprava je degradirana, a mesne zajednice obesmišljene bez ikakvih sopstvenih sredstava i mogućnosti odlučivanja. Centralna vlast u Beogradu u vremenu vladavine SNS-a prihvatila je Dinkićevu fiskalnu centralizaciju i dodatno zakinula budžete lokalnih samouprava. Naše pare, koje pravimo u našim lokalnim sredinama, odlaze za Beograd, a onda nam se vraćaju u znatno manjim iznosima, na kašičicu i tako što se to predstavlja kao milost nekog ministra u glavnom gradu. Ovakav model državnog uređenja više služi za ucenjivanje lokalnih samouprava i njihovo služenje interesima beogradske elite. Lokalna samouprava u Srbiji ne može da se pokrene dok nam se ne vrate naše izvorne nadležnosti, prihodi i imovina, i dok se ne budemo više pitali i odlučivali u svojim mestima. Ali, za to moramo sami na lokalu da se izborimo, to nam centralna vlast nikada neće pokloniti.

Suštinska decentralizacija Srbije, što u prevodu znači debeogradizaciju, jedino je rešenje za normalan život kako najpre u Beogradu tako i van Beograda, u unutrašnjosti Srbije. Neplansko širenje Beograda, a posebno urbanističko divljanje u starom jezgru prestonice, negativno utiče na kvalitet života građana u glavnom gradu, a pre svega na saobraćajni kolaps, zagađenje, problem sa parkiranjem i odsustvom zelenih površina. I Beograd i Beograđani bi mogli bolje i lakše da dišu u svakom smislu kada bi se zaustavilo nekontrolisano masovno doseljavanje u Beograd iz svih delova Srbije u kojima se postepeno gase sela, varošice pa i manji gradovi. Vizija budućnosti ove države i naroda nikako ne može biti da se svi preselimo u Beograd i Novi Sad, već da se pođe putem decentralizacije i jačanja svih delova Srbije, posebno pasivnih i graničnih krajeva.

U skladu sa idejom suštinske decentralizacije, prestonicu države treba premestiti iz Beograda, koji ostaje glavni grad, ali prestonica treba da bude na drugom mestu, a nema logičnijeg od prve prestonice obnovljene srpske države – Kragujevca, gde može da nikne čitav jedan novi Kragujevac. To automatski znači jedan novi život za Šumadiju i čitavu centralnu Srbiju, kao i olakšanje mnogim građanima Srbije da dođu do prestonice, jer se Kragujevac nalazi u centru Srbije. To takođe znači i potrebu dekoncentracije državne uprave i da neka značajna ministarstva presele svoja sedišta iz Beograda u druge gradove. Na primer, Ministarstvo poljoprivrede može da pređe u Novi Sad, Ministarstvo odbrane u Niš ili Ministarstvo sporta u Čačak. Ili da makar ne budu svi ministri samo iz Beograda i Novog sada već da i drugi delovi Srbije dobiju svoj glas i svog zastupnika u Vladi Srbije. To obavezno znači i reformu izbornog sistema i potrebu da svaki grad i opština imaju svog predstavnika u Narodnoj skupštini, a ne kao što je sada slučaj da tačno pola od 250 narodnih poslanika dolazi iz Beograda i Novog Sada, a da 88 opština nema narodnog poslanika iz svoje sredine.

Slične muke centralizacije zadesile su i gradove i opštine u Srbiji. Beogradske opštine su podređene gradu Beogradu iako jedan Lazarevac ili Obrenovac nemaju mnogo veze s Beogradom. Mesne zajednice u svim našim gradovima ne funkcionišu, nemaju nikakve svoje budžete dok građani nemaju priliku da na lokalnim referendumima odlučuju gde će u njihovoj sredini ići njihova sredstva od prikupljenog poreza na imovinu.

Što se tiče izbora, politička praksa u poslednje tri decenije je pokazala da se vlast teško menja sa republičkog ili pokrajinskog nivoa i da su svi vladajući režimi najpre počeli da se krnje s lokalnog nivoa. Slično je i sa sadašnjom vlašću koja će pre biti smenjena na lokalu nego na višem nivou vlasti. Zato nastupajući lokalni izbori tokom ove 2024. godine predstavljaju veliku šansu za opoziciju da pokrene političke promene u Srbiji. Ali to zahteva ozbiljnost i jedinstvo opozicije, pre svega u borbi za fer izborne uslove, bez „letećih birača” iz drugih opština. Potom to znači pametan način izlaska opozicije na lokalne izbore gde će biti što manje kolona kako bi se ukrupnile političke snage opozicije i kako niko ne bi ostao ispod cenzusa, jer će svaki takav procenat glasova koji ostane ispod izbornog praga po Dontovom sistemu otići u dodatne mandate za vladajuću stranku. Tako može da se desi da vlast izgubi u broju glasova, ali pobedi u broju mandata.

Kako stoje stvari po Srbiji danas? Čačak je jedan od pet gradova u Srbiji u kojima može biti promenjena aktuelna vlast posle dugih 12 godina. Pored Čačka, tu šansu imaju još građani Beograda, Novog Sada, Niša i Valjeva, u kojima je takođe trenutno nerešena utakmica između vlasti i opozicije, dok i u pola beogradskih opština opozicija ima velike šanse za pobedu. Konkretno, u Čačku su SNS plus SPS plus SRS zajedno osvojili ispod 50 odsto glasova na republičkim izborima 17. decembra prošle godine, što otvara perspektivu pada lokalne vlasti na nastupajućim lokalnim izborima.

Master politikolog iz Čačka i bivši predsednik Srpskog pokreta Dveri

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista