Dan kad je gorelo „Ušće”

U 3.15 časova Poslovni centar „Ušće” goreo je kao pakleni toranj, konstrukcija i prozori topili su se i pucali, u zavisnosti od materijala, i ovi zvuci džinovske prskalice mešali su se u jezivi orkestar vatrogasnih sirena. Momci koji gase požare bili su kao uvek prvi na mestu suludog zločina, nameštajući boce sa kiseonikom spremali su se za ulazak u plameni neboder. Niko se nije ni usuđivao da pomisli na mogućnost ljudskih žrtava jer su na najvišim spratovima redakcije TV „Košava” i TV „Pink” – ovako je novinar „Politike” Aleksandar Apostolovski izveštavao kad su 21. aprila pre 25 godina agresorski NATO avioni prvi put gađali taj civilni objekat, bivšu zgradu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije u Novom Beogradu, u kojem je bilo sedište više od 20 firmi, radio i TV stanica.

Od siline rušilačkih projektila popucala su stakla na obližnjim objektima – benzinskoj pumpi „Dejton”, hotelu „Hajat” i stambenim zgradama Šest kaplara. Na terasu stana na četvrtom spratu jedne od porodica u tim višespratnicama sleteo je, kako su tada opisali, vruć geler. Samo šest dana kasnije ranjeno Ušće ponovo je bilo bombardovano. Snažna eksplozija koja se te noći 27. aprila u 1.20 sati čula na teritoriji celog Novog Beograda bila je posledica rušenja emisione antene koja se nalazila na vrhu zgrade. U ponovljenom granatiranju „Ušća” oštećen je i Muzej savremene umetnosti, a prizor oblakodera iznad kojeg se uzdiže ogroman crni dim bio je apokaliptičan.

Zdanje „Ušća” od armiranobetonske konstrukcije, sagrađeno 1964. godine kao simbol sistema koji je pretendovao na večnost prema projektu arhitekte Mihaila Jankovića, Dušana Milenkovića i Mirjane Marjanović, ipak je preživelo bombardovanje 1999. godine, kao i, nekoliko decenija pre toga, pretnje nekadašnjeg srpskog emigranta Nikole Kavaje koji je nameravao da se otetim „boingom” zakuca u njemu mrsko sedište jugoslovenskih komunista i njihovog vođe Josipa Broza Tita.

Doživotni predsednik SFRJ u Palati društveno-političkih organizacija, kako je prvobitno nazvana ta zgrada, imao je kabinet, ali u njega nije često zalazio. Kada je posle raspada SKJ-a prostor u ovoj zgradi počeo da se izdaje u zakup, u Titov kabinet privremeno je ušao Milan Panić, američki biznismen srpskog porekla i premijer Savezne Republike Jugoslavije početkom devedesetih godina prošlog veka. U to vreme i sedište SPS-a bilo je u centru „Ušće”, pa je nekadašnji simbol Titove vlasti počeo da oličava i Miloševićevu.

Ono što NATO rakete nisu dokrajčile umalo da učini kupac konzorcijum „MPC grup”, najpovoljniji ponuđač na konkursu za prodaju zgrade 2001. godine koji je bio spreman da za oštećeno zdanje od oko 18.000 kvadrata državi plati 300 miliona dinara, odnosno 10 miliona nekadašnjih maraka, i potom je najavio rušenje i gradnju novog centra. Osim firme Petra Matića, među članicama tog konzorcijuma bio je i „MK komerc” Miodraga Kostića. Dvadesetčetvorospratno zdanje kasnije je od svog partnera iz konzorcijuma otkupio Matić pa je tako njegov MPC postao jedini vlasnik bombardovanog visokog objekta.

Umesto rušenja oštećenog zdanja, 2003. Direkcija za građevinsko zemljište raspisala je međunarodni konkurs za multifunkcionalni centar „Ušće” u novobeogradskom Bloku 16. Prvu nagradu osvojio je biro ARCVS sa arhitektom Branislavom Redžićem na čelu, koji je na toj lokaciji predvideo dve kule i i tržni centar mnogo manje kvadrature od one koja je na kraju izgrađena.

Potom je usvojen plan detaljne regulacije za tu izuzetnu gradsku lokaciju 2004, a njegove izmene usledile su tri godine kasnije, dok je uveliko trajala izgradnja najvećeg šoping mola na ovim prostorima i bila završena obnova oštećene kule 2005.

Planskim izmenama površina trgovinskog centra višestruko je uvećana. Šoping mol otvoren je krajem marta 2009. i u njega je Matićeva kompanija „MPC propertis” uložila 150 miliona evra. Iste godine i ubrzo posle otvaranja tržnog centra izbila je afera „Ušće” koja do danas nije dobila epilog. Tada je javnost saznala detalje u vezi sa kupovinom Poslovnog centra „Ušće” i kako je novom vlasniku praktično poklonjeno nepunih pet hektara gradskog građevinskog zemljišta uz oštećenu zgradu, bez tendera, zbog čega je budžet grada, kako se tada tvrdilo, oštećen za milione evra. U pravnoj analizi kupoprodaje „Ušća” koju je 2009. sačinilo Gradsko javno pravobranilaštvo ukazano je na niz zakonskih nedoslednosti od samog oglašavanja prodaje, izmena teksta ugovora u korist kupca, pogrešnog označavanja parcela i objekata pri upisu prava korišćenja...

Sve to nije pokolebalo Petra Matića, najmisterioznijeg igrača u „ligi šampiona” srpskog tržišta nekretnina. Pre šest godina udaren je kamen temeljac za drugu kulu „Ušća” od 23.000 kvadrata prostora za izdavanje raspoređenih na 22 sprata i visine oko 104 metra. Matić je angažovao firmu „Čapman Tejlor” iz Praga da izradi idejno rešenje za budući centar poslovnog sveta. U ovaj projekat „MPC propertis” investirao je 65 miliona evra i kulu otvorio 2020. Tako je zaokružio jednu, verovatno najatraktivniju lokaciju u Beogradu. Ali tu nije stavio tačku na Blok 16 jer je na red došla obnova šoping mola koja još traje. Ta crno-crvena potrošačka kutija otvara se prema okolini i koristi sve prednosti svoje pozicije, na kakvoj u svetu nije praksa da se grade tržni centri.

Posle četvrt veka zgrada „Ušća” je i danas primer tome da građevine oštećene u NATO bombardovanju mogu da se obnove, a ne ruše po svaku cenu.