Sava Savanović još čeka da postane brend

Zarožje kod Bajine Bašte – Tesna i mračna gudura pod izvorom rečice Rogačice, obrasla visokim bukvama, sva je neobična i tajanstvena. Uska staza do nje spušta se iz Zarožja, pravo sa seoskog puta. Tu rečna voda šumi kamenje preskačući, ali nekakav čudan mir vlada u ovoj dubodolini. Sovin huk, srećom, ne se čuje, pa barem jeza namernika ne podilazi. Ipak, činjenica da je baš tu, u prastaroj drvenoj vodenici na Rogačici, prema predanju, nekad boravio najpoznatiji srpski vampir Sava Savanović, malo koga ostavlja ravnodušnim. Svojevremeno je pripovedač Milovan Glišić (1847–1908) u priči „Posle devedeset godina” opisao Zarožje i dogodovštine tamošnjeg vampira Save Savanovića. Po motivima pripovetke nastao je i prvi srpski horor film „Leptirica”. Selo se po tom neobičnom junaku iz narodnih verovanja pročulo, pa gudura u kojoj je vodenica i sada mami posetioce. Zarožani se, ipak, još nisu setili da od „vampirovog mlina” naprave svoj turistički brend.

– Ma ne bojte se, kakav Sava Savanović, nema ovde vampira – kaže nam Radoslav Jagodić, jedan od naslednika vlasnika ove vodenice, koji odnekud izbi iz šume.

„Laknu” nam, jer smo se u ovu avanturu uputili bez glogovog koca i belog luka, a zna se da je to dvoje jedino efikasno protiv vampira.

– Ovo je ta čuvena Jagodića vodenica. Na nju se odnose priče o pojavljivanju Save Savanovića. Radila je do kraja pedesetih godina prošlog veka, njome su gazdovali moj deda Simeun i Miloš Jagodić. Sad je dotrajala, bez vodeničkog kamena i jaza, na suvom, rečna voda je zaobilazi – objašnjava nam šezdesetosmogodišnji Radoslav.

Zaista, krov stare vodenice se prolomio, daske istrulele. Kao kakva drvena utvara, stoji nad rečicom. Kad bi vampir sada u nju ušao i on bi se uplašio.

– Legenda o Savi Savanoviću odavno postoji u našem kraju. Vremenom, poneko bi priči nešto dodao, pogotovo u ona davna vremena, kada se u vampire još i verovalo. Ja se nikad nisam plašio. Noćio sam u ovoj vodenici bar 50 puta, potpuno sam, i, evo, nije mi ništa – veli uz osmeh Radoslav dajući nam svoje objašnjenje kako se priča o vampiru začela:

– Bilo je u ovom kraju onih koji su se bavili sitnim i nešto krupnijim krađama, sećam se, u to vreme sam bio dečak, ne prođe ni dve-tri nedelje a da se ne desi da je nekome obijen vajat, odneta slanina i beli mrs. Ovi što su rovarili po tuđem, širili su priče o vampiru koji bane u selo i odnese ovo ili ono, i tako su sebe štitili, jer potrage za lopovima posle toga nije ni bilo – seća se naš sagovornik.

Zarožje je u vreme Milovana Glišića i legendarnog Save Savanovića bilo neveliko selo, a danas je to malo naselje kraj puta od Bajine Bašte ka Valjevu preko Debelog brda, kad se kod Gnjile Priseke pođe makadamskim putem ka Vardi i Kosjeriću. Meštani gaje maline, seku šumu, obrađuju drvo, bore se da opstanu u ovom zabačenom kraju. Neretko, odlaze i u svet. Kažu da selo ima 300 gastarbajtera i da su svi na radu u Švajcarskoj.

– Zarožje ima blizu 1.000 stanovnika. Dobilo je ime (a i reka Rogačica takođe) po stenama na obližnjem uzvišenju zvanom Sokolina, po četiri kamena roga koja se vide i sa Kadinjače. Pripadamo bajinobaštanskoj opštini, a na granici smo sa opštinama Kosjerić, Valjevo i Ljubovija – objašnjava za naš list Ognjen Vujetić iz mesne kancelarije u Zarožju.

Selo je nekad imalo mnogo više domaćinstava, a sada je ostarelo, mladi, kao i svuda, čim stasaju odlaze u gradove. Seoska škola ima svega nekoliko đaka. Ipak, mit o vampiru Savi Savanoviću i dalje opstaje, baš kao i oronula vodenice u dubodolini oko izvorišta Rogačice...