Impresionistički istorijski trenutak u Nadarovom ateljeu

Pariz, 15. april 1874, osam sati uveče. Na drugom i trećem spratu zgrade na Bulevaru Kapusin 35, u prostoru nekadašnjeg ateljea čuvenog fotografa Nadara, okupilo se tridesetak slikara koji su publici predstavili izbor od oko 165 radova. Među njima Klod Mone, Ogist Renoar, Pol Sezan, Kamij Pisaro, Edgar Dega, Berta Moriso… To veče, ispostaviće se, biće jedna od prekretnica u istoriji umetnosti, a tada mladi, buntovni stvaraoci koji su se avanturistički otisnuli u nepoznato danas su nam poznati kao neki od neprevaziđenih velikana slikarstva.

„Šta se tačno dogodilo u Parizu tog proleća 1874. i kakav smisao danas ima izložba koja je postala legendarna? Postavka ’Pariz 1874. Stvaranje impresionizma’ nastoji da prati rađanje umetničkog pokreta koji se pojavio u svetu koji se brzo menja”, piše na sajtu muzeja Orse, u čijim se odajama pod navedenim imenom održava centralna izložba kojom i Francuska i svet obeležavaju 150 godina od nastanka impresionizma. Ona će moći tu da se vidi do 14. jula, nakon čega se seli u Nacionalnu galeriju umetnosti u Vašingtonu od 8. septembra, gde će do 20. januara 2025. trajati pod naslovom „Pariz 1874. Impresionistički trenutak”.

Kako prenosi „Artnjuz”, na ovoj „izložbi o izložbi” od ukupno 157 predstavljenih radova 39 je iz kolekcije muzeja domaćina, osam je iz vašingtonske Nacionalne galerije, a ostala dela su iz muzeja i privatnih kolekcija širom sveta. Raritetni biseri. Dostupan je publici i originalni katalog izložbe iz 1874. godine. Ali, nisu samo broj i poreklo sakupljenih dela ono što je najzanimljivije.

Najpre, izbor radova koji su bili predstavljeni na toj davnoj prvoj impresionističkoj postavci stavljen je u perspektivu sa slikama i skulpturama prikazanim na zvaničnom Salonu iste godine, što je intervencija koja efektno podseća na okolnosti vremena kada je nastao tada revolucionarni pokret i čime se potencira nanovo odnos između različitih poetika dveju strana.

Potom, samo svečano izložbeno veče rekreirano je putem segmenta virtuelne realnosti posredstvom kojeg posetioci doslovno ulaze u sobe Nadarovog ateljea i sreću tu ne samo slike već i njihove autore.

Ovaj deo izložbenog programa, koji traje oko sat vremena, nazvan „Večeras sa impresionistima”, odvija se u okviru glavne izložbe i to je, kako se može pročitati u stranoj štampi, prvi put da je takva tehnologija tako ekstenzivno korišćena da poboljša doživljaj likovne umetnosti. Posetioci bivaju vođeni i van izložbe, do mesta koja su značajna za početke pokreta – sam zvanični Salon, zatim atelje slikara Frederika Bazija gde je rođena ideja za izložbu, potom ostrvo Grenujer, gde su Mone i Renoar zajedno slikali i konačno u Avr, gde je Mone naslikao svoju čuvenu sliku „Impresija, rađanje sunca”. Budući da ne postoje fotografije te večeri, stručnjaci za 3D modelovanje i kustosi muzeja Orse dali su sve od sebe da istraže i spoje retke izvore potrebne za što verniju reprodukciju i ateljea i događaja što se u njemu zbivao.

Kustosi izložbe na muzejskom sajtu su istakli da je period o kojem je reč bio posleratno vreme, nakon dva sukoba: francusko-nemačkog rata 1870. godine, a zatim i nasilnog građanskog rata. U tom kontekstu krize, umetnici su počeli da preispituju svoje stvaralaštvo i istražuju nove pravce. „Klan pobunjenika”, kako su ih mediji nazivali, slikao je prizore savremenog života i pejzaže skicirane na otvorenom, vazdušastih poteza, u svetlim nijansama, igrajući se svetlom. Iznad svega činilo se da im je cilj bila impresija.

Kako za „Artnjuz” podseća An Robens jedna od kustoskinja ove postavke, Nadar je iznajmio zgradu učesnicima za 2.000 franaka. Umetnici su krajem 1873. osnovali Udruženje slikara, skulptora, gravera i litografa kao odgovor na dešavanja na pariskom Salonu, zvaničnom izložbenom mestu koje je bilo pod patronatom Akademije lepih umetnosti, a gde su krajem šezdesetih godina 19. veka mnogi od njih bivali odbijani. Kako ona dodaje, oni su želeli ekonomsku i umetničku emancipaciju. Želeli su da pronađu sopstvenu publiku i klijentelu.

„Osnivačka grupa raznorodnih članova sastojala se od njih 22, a broj je do otvaranja u aprilu narastao na 31, svaki je platio 60 franaka za četvoronedeljno izlaganje i trebalo je da učestvuju sa po dva rada – iako su svi predali i više. Izložba, otvorena petnaest dana pre Salona, privukla je 3.500 posetilaca i izazvala je brojne kritike”, rekla je En Robins, evocirajući i to da je sam termin impresionizam nastao samo deset dana nakon otvaranja kada ga je novinar Luj Leroj upotrebio da ismeje pristup i način na koji je Mone 1871. naslikao već pomenutu čuvenu sliku „Impresija”.

Silvi Patri takođe jedna od kustoskinja postavke, naglašava za isti medij da je načinjen ogroman napor da se ne napravi samo omaž impresionizmu već trenutku rađanja pokreta, kao i da se termin impresionizam stavi u kontekst.

„Postoji mit da je to bio pokret neuglednih, avangardnih umetnika. Počelo je, zapravo, sa zajedničkim projektom učesnika koji nisu svi bili impresionisti. Bilo je nijansiranije od toga, ali je u prvi plan izbila drskost same ideje, kada su kritičari primetili da među umetnicima postoji jezgro smelih. Ovaj način organizovanja sam po sebi bio je radikalan i revolucionaran. Bilo je zapanjujuće novo i nezavisno”, rekla je ona i naglasila da je impresionizam otvorio put drugim važnim umetnicima i pokretima 20. veka.

Bitno je reći da se na izložbi u muzeju Orse mogu videti i radovi mnogih manje poznatih umetnika, ali se ona završava plejadom ostvarenja koja se danas smatraju remek-delima impresionista.

Inače, tokom cele ove godine širom Francuske i sveta održavaju se programi u vezi sa ovom godišnjicom.

Iz muzeja Orse su pozajmljena dela otišla u oko 30 muzeja u zemlji, pa se tako izložbe posvećene ovom pokretu mogu videti na Festivalu impresionizma u Normandiji, u Avru, Turkuanu, Ruanu, Strazburu, Šartru, Nici, Monpeljeu, Bordou…

Kako je navedeno u članku na portalu „Artnewspaper”, postavka „Granice impresionizma: slike iz Muzeja umetnosti Vorčester” trajala je od januara do prvih dana aprila u Metropoliten umetničkom muzeju u Tokiju, a zatim je u februaru otvorena izložba „Impresionistička revolucija od Monea do Matisa” koja će u Muzeju umetnosti u Dalasu trajati do početka novembra. Za kraj septembra najavljena je izložba „Mone i London” u londonskoj Korto galeriji, gde će do polovine januara naredne godine biti u fokusu Moneove slike reke Temze, dok će postavka posvećena Meri Kasat od sredine maja do prve nedelje septembra biti pred publikom u Filadelfijskom muzeju umetnosti.