Prava i kada se radi noću

Svaki vid rada koji se obavlja u vremenu od 22 časa do šest časova ujutro narednog dana Zakon o radu definiše kao rad noću. Noćni rad se posebno reguliše pravnim propisima, upravo zbog specifičnosti i osetljivosti, odnosno uticaja na ljudski organizam koji se javlja u praksi kod ove vrste radnog angažovanja. Ipak, bez obzira na mladost, ova vrsta rada može da prouzrokuje poremećaj normalnog biološkog časovnika spoljnim uzrocima i predstavlja glavni generator stvaranja premorenosti u profesijama koje podrazumevaju noćni rad, kao sastavni deo smenskog rada u pojedinim branšama, kao što je medicinska, fabrička... Iz ovog razloga pravni propisi određuju posebnu zaštitu za radnike koji rade noću.

Noćni rad je najčešće povezan sa smenskim radom, to jest sa radom koji je kod poslodavca organizovan na takav način da se na istim poslovima zaposleni smenjuju prema utvrđenom rasporedu (na primer, prepodnevna, popodnevna i noćna smena). Ipak, pre uvođenja noćnog rada poslodavac je dužan da zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite zdravlja na radu za one koji rad obavljaju kada padne mrak.

– Ako je kod poslodavca rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi adekvatnu zamenu tako da zaposleni ne mora neprekidno da radi više od jedne radne nedelje noću – navodi se u propisima, koje prenosi „Infostud”.

Kada je reč o plaćanju tog rada, Zakon o radu posebno vrednuje samo noćni rad, ali ne i smenski rad. Ono što je bitno je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad noću u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to najmanje 26 odsto od osnovne zarade. S druge strane, nije propisano obavezno uvećanje zarade za rad u smenama.

Međutim, potrebno je istaći da zakon predviđa mogućnost da se noćni rad vrednuje prilikom obračuna osnovne zarade, u kom slučaju onda nema obaveze poslodavca da obezbedi uvećanu zaradu, jer je već ukalkulisana u osnovnu zaradu.