Vek od rođenja majstora Jonaša

Kovačica – Sve je ovih dana u prestonici naive u znaku slikara Martina Jonaša (1924-1996), a takva će biti i  cela ova godina. Stotinu ih je od kada je rođen ovaj velikan među seljacima slikarima, a za tu godišnjicu  biće predstavljeno 156 njegovih radova – grafika i ulja na platnu – u Galeriji naivne umetnosti u njegovoj rodnoj Kovačici.

„Gde god da stanem, prvo vidim ljude, pa tek posle pejzaž ili stvari. Zbog kosaca slikam njivu, zbog oronulog starca peć i celu sobu. Drugi slikaju njivu i na kraju kažu: ’E, ovde ću da ubacim ljude’”, reči su Martin Jonaša, poznatog i po briljantnom crtežu, akvarelu i pastelu, linorezu i duborezu. Poljoprivrednik umetnik sa četiri razreda osnovne škole čitav vek živeo je i stvarao u Kovačici, a prvo platno naslikao 1953. godine. Od tada nanizalo se na stotine dela žanr-motiva, portreta, animalističkih motiva, figura, pa i pejzaža, ali je centar njegove slike – čovek.

„Njegovi ljudu imaju izrazito velike ruke i noge, a male glave. Time želi da ukaže koliko je život seljaka težak, zasnovan na fizičkoj snazi. Kovačičani su uvek pitali zašto ih tako slika, a on je odgovarao da je kao dete obožavao da čuči ispod stola i posmatra roditelje, a iz te perspektive mu je delovalo da imaju ogromna stopala i ruke, a malu glavu. Te elemente sklapao je u kompoziciju oslobođenu suvišnih pojedinosti, čime osnovna ideja postaje uočljivija. Klip kukuruza ili bundeve, simboli bogatstva, dobijaju tako ogromne razmere u dominantnom koloritu narandžaste – boje letine, jeseni. Govorio je da ga one smiruju, podsećaju na njivu, na miris plodova i hleba”, objašnjava za „Politiku” Ana Žolnaj Barca, direktorka Galerije naivne umetnosti u Kovačici.

Majstor Jonaš, kako su ga zvali njegovi Kovačičani, slikao je banatsko selo i njih, vredne ljude koji hrane gradove, a ta neverovatna umetnost opčinila je planetu na više od 450 samostalnih i grupnih izložbi u više od 50 zemalja. Toliko da 1978. godine u Milanu dobija medalju za grafiku, rame uz rame sa Salvadorom Dalijem, Renatom Gatusom, a dve godine ranije na italijanskom Kapriju, njegovih pet grafika otisnuto je u zlatu. Iz tog sveta u malenu Kovačicu, zbog njegove umetnosti, dolazile su Sofija Loren, Elizabet Tejlor, posada „Apola 11”, „Rolingstounsi” i državnici, najslavnija imena, da vide i kupe njegove slike.

Za jubilej i sećanje, predsednik opštine Kovačica Jaroslav Hrubik, predstavnici ustanova i udruženja položili su cveće na grob Martina Jonaša na mesnom groblju, gde počiva od 1996. godine. U Galeriji „Babka” održana je Debata o etičkom kodeksu za slikare predstavnike kovačičke škole naivnog slikarstva u Srbiji, u potkrovlju Galerije naivne umetnosti postavljena je i izložba nagrađenih učeničkih radova na konkursu „Vek od rođenja Martina Jonaša”. Za posetioce na dan njegovog rođenja, 9. maja, bile su otvorene i kapije Spomen-doma Martina Jonaša, koji je za života dugog 72 godine stigao da inspiriše i svoje komšije da se pridruže lokalnoj grupi slikara. Tako ostaje jedan od osnivača škole naivnog slikarstva iz Kovačice, kao i Galerije naivne umetnosti, institucije na svetskoj mapi.

„Jasno, bez suvišnih detalja, na svojim slikama želim da prikažem da su dva i dva četiri. Kakvi su zapravo život i rad, ljubav i smrt, radost i bol. Koristim skraćenice, preskačem sve ono nebitno. Platno odnosno crtež mora da odiše jednostavnošću likovnog izraza, čak i onih najsloženijih pojava i situacija.”

Omaž naivnom slikarstvu

Ambasadoru Slovačke u Srbiji Mihalu Pavuku, predsednici Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine u Srbiji Dušanki Petrak, porodici Martina Jonaša i istaknutim predstavnicima savremene kovačičke naive, povodom sto godina od rođenja slikara, pripala su specijalna poklon-izdanja maraka „Pošte Srbije”.

„Emisija ’Pošte Srbije’ znak je najvišeg priznanja životu Martina Jonaša i njegovom delu svojevrsnog i izuzetnog umetničkog izraza, koji je Kovačicu proslavio u čitavom svetu. To je i svojevrsni omaž naivnom slikarstvu slovačke nacionalne manjine iz Kovačice. Šaljemo snažnu poruku podrške podnetoj kandidaturi Republike Srbije za upis kovačičkog naivnog slikarstva na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, u čiji pozitivan ishod, u decembru, duboko verujemo”, rekao je Zoran Đorđević, v. d. direktora „Pošte Srbije”.