Fudbal je zauvek ostao u mom srcu

Spoj tradicije srpskog sporta i sportske medicine sa Katarom, gde cveta sport u poslednjih 15, 20 godina, u ovom momentu je stvarno nešto što ima veliki potencijal, rekao je za „Politiku” dr Kristijano Eirale, svetski priznati stručnjak na polju sportske medicine. Eirale je to kazao nakon što je juče potpisan sporazum između predstavnika Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Sportsko-ortopedske klinike „Aspetar” iz Katara, kojim je dogovoren i zajednički nastup i prezentacija ove dve institucije u narednom periodu na svim događajima koji imaju veze sa sportskom medicinom i fizičkim aktivnostima. Sporazum omogućava i da studenti sportske medicine iz Katara dolaze na specijalizaciju u Srbiju, dok će ova bliskoistočna zemlja i klinika „Aspetar”, koja je najprestižnija sportsko-ortopedska medicinska kuća, biti domaćini srpskim stručnjacima tokom studijskih boravaka. Tim povodom je osim direktora ove klinike dr Ai Kuvarija, u delegaciji iz Katara u Beogradu boravio i dr Kristijano Eirale.

Istaknuti lekar sportske medicine, poznat po specijalizaciji iz fudbalske medicine, nakon što je diplomirao na Univerzitetu u Paviji 2001, specijalizirao je i doktorirao na temu epidemiologije fudbalskih povreda. Naime, kao neko ko je prvo igrao fudbal, dr Eirale nije ostvario san da bude profesionalni igrač, ali je iz svog ugla na terenu važan deo ekipa o kojima je brinuo – bio je medicinski koordinator fudbalskog kluba Pari Sen Žermena, reprezentacije Obale Slonovače tokom Svetskog prvenstva 2014, zatim medicinski direktor fudbalske reprezentacije Katara, timski lekar Intera iz Milana...

„Postao sam sportski doktor i lekar u fudbalu, jer je fudbal bio moja strast. Igrao sam fudbal, ali nisam bio dovoljno snažan da se profesionalno bavim njime. Fudbal je svakako na ovaj način ostao zauvek u mom srcu. Ali s druge strane radeći toliko godina pod pritiscima i različitim stresovima, fudbal se spušta na listi mojih omiljenih sportova”, rekao je iskreno dr Eirale. On je sada ključna figura Aspetarovog odeljenja za sportsku medicinu i biće mu povereno medicinsko obezbeđenje Svetskog prvenstva u košarci 2027. godine, u kome će učestvovati i srpski lekari.

Prema njegovim rečima, iako je kardiološki skrining na listi lekarskih prioriteta sportista, zastoj srca i kardiološki problemi spadaju u najteže sportske povrede koje ne znače samo kraj karijere, nego nekada, nažalost, i kraj života. „U različitim sportovima različite povrede znače kraj karijere. Golman ne može da ima povrede ruke, one su mu vrlo važne za poziciju koju ima u timu”, naveo je naš sagovornik.

Govoreći o tome kako na povrede utiču sve zahtevniji rasporedi igrača, teži protivnici i veća dinamika na terenu, dr Eirale je rekao da neke stvari nikada neće moći da se promene kada je lečenje sportskih povreda u pitanju. I na to ne može da utiče čak ni veštačka inteligencija koja menja određene pristupe u prevenciji, ali ne može u potpunosti da isprati promene koje se dešavaju na terenu.

„Zarastanje zadnje lože traje dve, tri nedelje. To ne može da se ubrza. Ali postoje indicije da bi veštačka inteligencija u narednom periodu mogla da unapredi oblast prevencije povreda”, naveo je dr Eirale. Naglasio je da se sport razvija pojačanim ritmom, a sportska medicina bez obzira koliko brzo napredovala – nije dovoljno da isprati sport.

Takođe, prema njegovom mišljenju, profesionalni sportisti su pod mnogo većim pritiskom danas nego ranije i zbog toga, kako kaže, ova grana medicine mora užurbanije da krene u korak sa promenama da bi „sportisti bili što manje odsutni sa terena”.

Gost Beograda

Istraživanja dr Kristijana Eirala o fudbalskim povredama, posebno na Bliskom istoku, veoma su cenjena u medicinskoj zajednici. Pored toga, on prenosi svoje ogromno znanje budućim profesionalcima kao gostujući profesor na Univerzitetu u Beogradu.

Moto-sportovi najrizičniji

Moto-sportovi su, ocenjuje dr Kristijano Eirale, van konkurencije, na neki način, kada govorimo o riziku od povreda. Mada i tu se dosta radi na prevenciji i podizanju nivoa bezbednosti.

„Ja bih sportove podelio, kada je rizik od povreda u pitanju, na sportove kod kojih imamo kontaktne povrede i one kod kojih do ozleda dolazi zbog preteranog napora i previše vežbanja. U oba slučaja ima dosta prostora za rad na polju prevencije, boljih uslova na terenu, kvalitetnije opreme koja će zaštiti sportiste”, smatra naš sagovornik.